Изјаве председника Скупштине града Београда Николе Никодијевића, које је последњих дана давао у медијима уочи седнице заказане за 25. јун, превазилазе границе политичког спина, откривају озбиљан финансијски апсурд и представљају покушај да се грађани доведу у заблуду кроз манипулацију чињеницама, рекао је данас председник Ресорног одбора за привреду и предузетништво Народног покрета Србије (НПС) и одборник у Скупштини града Београда Ненад Балетић.
Балетић истиче да се анализом званичних докумената – усвојеног првог ребаланса крајем фебруара и предлога другог ребаланса – уочавају озбиљне разлике између тврдњи које председник Скупштине града износи у јавности и података који су јасно наведени у званичним документима и додаје да тврдња о наводном „вишку у каси” од 9 милијарди динара представља обмањивање грађана.
,,У финансијама, вишак односно суфицит значи да су приходи већи од расхода. Међутим, у предлогу другог ребаланса буџета, већ на првој страни јасно је наведено да Град Београд има буџетски дефицит од 9.438.497.906 динара. Дакле, говорити о `вишку у каси` док званични документи показују да су издаци већи од прихода за готово 9,4 милијарде динара представља потпуну замену теза“, казао је он.
Он објашњава да је чињеница да је пројекција прихода у односу на први ребаланс повећана за око 9 милијарди динара, са приближно 178 на 187 милијарди динара, али су истовремено повећани и расходи, са око 187,5 на 196,4 милијарде динара и додаје да дефицит није нестао и нема вишка у каси, већ постоје само повећани трошкови и додатно оптерећење буџета.
,,Повећање прихода кроз порезе и намете покушава се представити као наводни `вишак`, иако се иза тих бројки крије додатно финансијско оптерећење грађана. Ако погледамо ставку пореза на имовину, у првом ребалансу било је планирано да се по том основу приходује 26.080.645.351 динар, док је у предлогу другог ребаланса тај износ повећан на 29.749.878.121 динар“, додао је Балетић.
Према његовим речима, поставља се питање да ли се додатних 3,67 милијарди динара које ће грађани Београда платити кроз порез на имовину може назвати „вишком”, или је реч о новом оптерећењу за њихове кућне буџете, а сличан тренд видљив је и код ставке „допринос за уређивање грађевинског земљишта”, која је повећана са око 9,5 милијарди на 11,5 милијарди динара.
,,У првом ребалансу ставка `трансфери од других нивоа власти`, односно помоћ из републичког буџета, била је планирана у износу од 58.400.561 динар. У предлогу другог ребаланса та ставка нагло расте на 1.855.817.922 динара. То није вишак створен радом београдске власти и градских предузећа, већ класично `гашење пожара` новцем свих грађана Србије“, навео је он.
Балетић указује да готово 1,8 милијарди динара из републичког буџета није резултат бољег пословања градске власти и градских предузећа, већ интервенција којом се покрива буџетски притисак, тако да трансфери из републичког буџета нису новац који је град сам зарадио, већ средства грађана која се усмеравају за потребе Београда и додаје да се у предлогу другог ребаланса буџета јасно види убрзано ослањање на продају градске имовине.
,,У првом ребалансу планирана `примања од продаје нефинансијске имовине` износила су 1.648.516.351 динар, док је у предлогу другог ребаланса тај износ повећан на 3.232.516.351 динар. То значи да је планирана продаја градске имовине повећана за додатних око 1,58 милијарди динара. Реч је о новцу који се добија распродајом градске имовине, а не стварањем нових вредности и одрживим управљањем градским финансијама“, додао је Балетић.
Он наглашава да се нови удар на привреду огледа у повећању комуналних такси, као и да приход по овој основи расте са 2,92 на 3,37 милијарди динара, што значи додатних 456 милиона динара оптерећења за београдске привреднике и додаје да иако се тврди да сва права грађана и инвестиције остају исте, прећуткује се да највећи део повећаних расхода одлази на ставке попут `услуга по уговору`, које су у односу на први ребаланс повећане за више од 5,1 милијарду динара.
,,Грађани имају право да знају где завршава тај новац. Затим, ту је и више од 1,2 милијарде динара (око 10 милиона евра) додатног новца који се између два ребаланса сипа у градске губиташе и приватна предузећа. Од фиктивног вишка од 9 милијарди, преко 6,3 милијарде динара поједу само услуге по уговору (школски пример за потенцијалну корупцију) и субвенције предузећима“, рекао је он.
Балетић додаје да ће због свега наведеног, а посебно због налаза Државне ревизорске институције (ДРИ) усвојеног у Народној скупштини Републике Србије 9. јуна 2026. године, којим се по други пут позива на смену градоначелника Београда и других одговорних лица, НПС поднети предлог за допуну дневног реда Скупштине града.
,,Циљ је да се отвори расправа о овом извештају, који градска власт покушава да потисне из јавности. Сматрамо да је промена градске власти неопходна како би се спречило даље урушавање финансијске стабилности Београда, јер град не сме да остане без правца док одговорни избегавају одговорност“, закључио је Балетић.
