Мирослав Алексић рођен је 1978. године у Крушевцу. Основну и средњу Електротехничку школу завршио је у Трстенику. Вишу пословну школу, смер Порези и царине,  завршио је 2000. године у Београду, а звање дипломираног економисте стекао је на државном Економском факултету у Косовској Митровици 2010. године.

Мастер академске студије на привредно-правном програму завршио је 2014. године на Правном факултету за привреду и правосуђе у Новом Саду.

Више деценија се са породицом бави пољопривредном производњом, а од 2000. године се бави предузетништвом у породичној фирми која је један од већих извозника свежег воћа и поврћа из Србије, а која и данас успешно послује.

Политиком на локалном нивоу почео је да се бави 2008. године када је обављао функцију директора Дирекције за планирање и изградњу „Трстеник”. Ову функцију обавља до 2012. године када је изабран за председника општине Трстеник. На тој функцији остаје четири године, а у време његовог мандата осим великих улагања у инфраструктуру, пољопривреду, младе и спорт, у Трстенику су решени и главни деценијски проблем грејања и водоснабдевања, а заустављен је и покушај изградње рудника никла у Трстенику 2014. године.

Политиком на националном нивоу почиње да се бави 2016. године када је изабран за посланика у Народној скупштини Републике Србије.

Политичку каријеру започео је у Уједињеним регионима Србије, а након гашења те политичке странке 2016. године основао је Народни покрет Србије. На председничким изборима 2017. године подржао је Вука Јеремића као кандидата и са њим формирао Народну странку тако што је преименовао претходно основан Народни покрет Србије, и у Народној странци је био потпредседник до 2023. Након великих протеста до којих су довеле две незапамћене трагедије у мају 2023. године, напустио је Народну странку и поново основао Народни покрет Србије чији је председник. Народни покрет Србије је био део највеће опозиционе коалиције „Србија против насиља” на изборима у децембру 2023. године, а Мирослав Алексић носилац те листе.

Мирослав Алексић је до сада три пута биран као народни посланик – у једанаестом сазиву, од 2016. до 2020. године и у тринаестом сазиву, од 2022. до 2023. године. Тренутно је шеф посланичке групе Народног покрета Србије у четрнаестом скупштинском сазиву.

Ожењен је и отац двоје деце. Живи у Трстенику.

Рођен је 1964. године у Новом Саду где је дипломирао социлогију на Филозофском факултету, а магистарски рад из домена социологије културе је одбранио на Факултету политичких наука у Београду.

У више мандатних периода је био биран за одборника Скупштине града Новог Сада и за посланика Скупштине Аутономне Покрајине Војводине.

Од 2000. до 2004. обављао је функцију председника Скупштине града Новог Сада.

Године 2022. постао је народни посланик.

Рођен је у Нишу 22. 4. 1989. године где је завршио основну и средњу школу, а 2008. уписао Грађевинско-архитектонски факултет.

Током студирања активно се бавио студентском политиком. Након завршетка основних и мастер студија (2014), сели се у Београд где каријеру наставља у немачкој фирми на позицији координатора градње. Након четири године вратио се у Ниш и основао своју фирму која се бави некретнинама и пројектовањем.

Политиком се бави од фебруара 2021. године, а први пут је изабран за народног посланика у ХIII сазиву након парламентарних избора у априлу 2022. године.

Ожењен је и отац двоје деце. Живи у Нишу.

Завршила је основне студије на Правном факултету у Београду, мастер студије права на Универзитету Лојола у Њу Орлеансу у САД.

Докторске студије је завршила у оквиру програма „Европски докторат из права и економије” организованог од стране три европска универзитета (Еразмус Универзитета у Ротердаму, Универзитета у Болоњи и Универзитета у Хамбургу) на тему „Борба против корупције пирамидама – правно-економски приступ борби против корупције у пост-социјалистичким земљама”.

У Министарству просвете и спорта радила је у периоду од 2005. до 2008. године као саветник у Сектору за више и високо образовање на пословима акредитације високошколских установа.

На Универзитету у Београду је од 2010. до 2018 године била директор Центра за обезбеђење квалитета.

Од 2018. до 2021. била је секретар Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Републике Србије, као и представник овог тела у Европској асоцијацији за осигурање квалитета (ENQA) и кандидат за члана Управног одбора ENQA, док је је Србија још увек била део ENQA.

Као генерални секретар Конференције универзитета Србије (КОНУС) значајно је унапредила сарадњу са Европском асоцијацијом универзитета (ЕУА).

Од 2023. године је адвокат, уписана у именик Адвокатске коморе Београда, и медијатор, уписана у Регистар посредника који се води код Министарства правде Републике Србије.

Рођен је 11. 11. 1982. године у Ужицу, а основну школу и гимназију завршио је у Бајиној Башти. Дипломирао је на Правном факултету у Београду и има положен правосудни испит.

На локалним изборима 2022. године у Бајиној Башти био је носилац опозиционе листе која је освојила 19.3% гласова. Од те године је и шеф одборничке групе у скупштини општине Бајина Башта.

Био је члан управног одбора (2015 – 2016), а затим и генерални секретар Спортског савеза Бајине Баште (2016 – 2020), као и председник Клуба малог фудбала Бајина Башта (2014 – 2017).

Ожењен је и отац двоје деце.

Рођена је 1977. године у Београду где је дипломирала на Факултету политичких наука на смеру политикологије на тему „Локална самоуправа САД, Студија случаја Финикс”. После тога је конкурисала и добила пуну стипендију америчке владе, те је на универзитету Питсбург завршила међународне студије, специјализацију у области менаџмента јавне управе и локалне самоуправе.

Године 2003. се враћа у Србију и обавља посао менаџера на пројекту невладине и непрофитне организације „ПАЛГО центар” за државну управу и локалну самоуправу.

Бивша директорка Сектора за међународну сарадњу и заменик Генералног директора у „Српској асоцијацији за мала и средња предузећа”.

Године 2006. је постала менаџер за односе са јавношћу и шеф кабинета компаније Галеника.

Од 2015. је основала агенцију за издавачку делатност и посветила се истраживачком раду у области савремене историје Србије.

Октобра 2019. је објавила историјски роман „Записи црног пера”, а тренутно ради на роману о логору Јасеновац.

Удата је и мајка је сина Луке.

Рођен је 1978. године у Смедеревској Паланци где је својевремено био најмлађи председник општине у Србији 2008-2010.

Од 2015. до 2018. био је директор основне школе „Вук Караџић”.

Основао је фудбалски клуб „Главаш”.

Са преко 20 година стажа у просвети, био је републички првак са ђацима на школским такмичењима. Ожењен је и отац двоје деце.

Рођена је 1961. године у Београду где је дипломирала на Медицинском факултету са просечном оценом 9,25, после чега је уписала постдипломске студије и одбранила магистарски рад 1992. године.

Специјалистички испит из гинекологије и акушерства је положила 1994. године, а 1996. је одбранила докторску дисертацију под насловом  „Неуролошки развој фетуса и методе за његову евалуацију током интраутерусног живота“.

Године 1988. се запослила у КБЦ др Драгиша Мишовић Дедиње у Заводу за гинекологију и акушерство, а 1989-2021. године је у радном односу у ГАК „Народни Фронт”, где је 2013-2017. била вршилац дужности директора. На медицинском факултету је запослена од 1997. године, од асистента до звања редовног професора.

Изабрана је у звање редовног професора Европског центра за мир и развој Универзитета за мир Уједињених нација 2020. године где се налази на позицији директора здравствених студија.

Била је начелница одељења породилишта ГАК „Народни фронт” до 2021. године. Од 2021. до 2023. била је Медицински директор специјалне гинеколошке болнице Пронатал Београд.

Тренутно је стално запослена у Општој болници Acibadem Bel Medic у Београду.

Говори енглески и италијански језик.