Након данашње седнице, Српска напредна странка наставља политику задуживања грађана Србије, овога пута за додатних 5,7 милијарди евра, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица Ивана Роквић у Скупштини Србије.
Роквић истиче да Предлогом закона о давању гаранције Републике Србије у корист банака Banca Intesa АД Београд, UniCredit Bank Srbija а.д. Београд и OTP banka Srbija а.д. Нови Сад, предвиђа се да држава гарантује измиривање обавеза Јавног предузећа „Србијагас“ Нови Сад у укупном износу од 125 милиона евра, увећаном за уговорене камате и пратеће трошкове.
,,Од укупног износа, 25 милиона евра односи се на обавезе према Banca Intesa, 50 милиона евра према UniCredit Bank Srbija, док се преосталих 50 милиона евра односи на OTP банку Србија. Овим предлогом Република Србија преузима обавезу да, уколико „Србијагас“ не измири своје обавезе, терет отплате падне на буџет и грађане Србије“, казала је она.
Она указује да је посебно спорна одредба којом Република Србија даје гаранцију која није само формална, већ неопозива, безусловна и без права на приговор, уз обавезу плаћања на први позив банака, што практично значи да, уколико Јавно предузеће „Србијагас“ не измири своје кредитне обавезе, банке могу директно захтевати наплату од државе, односно из буџета Републике Србије.
,,Другим речима, ризик пословања једног јавног предузећа пребацује се на све грађане Србије, који би у крајњем случају могли да сносе трошак ових обавеза кроз јавна средства. Додатно, овом одредбом држава се обавезује да у буџету обезбеди средства за измирење дуга уколико до активирања гаранције дође. Због тога НПС овим амандманом предлаже брисање члана 5, јер се њиме успоставља изузетно ризична обавеза Републике Србије да на први позив пословних банака измири дуг јавног предузећа“, додала је Роквић.
Роквић наглашава да овакво решење није заштита јавног интереса, већ пребацивање финансијског ризика са једног јавног предузећа на грађане Србије који постају крајњи дужници, без увида у цену пројекта, услове задуживања и начин избора банака и додаје да се поставља питање зашто се прихватају камате које иду и до 4,78 одсто годишње, иако постоје повољнији европски извори финансирања са каматама од 0,5 посто.
,,Члан 7 додатно показује да ова гаранција није направљена да заштити интерес Републике Србије, већ интерес банака. Уколико држава плати дуг `Србијагаса`, она своје право повраћаја не може остварити пре него што банке буду у потпуности намирене. Дакле, држава и грађани се стављају иза пословних банака. Уместо механизма заштите јавног интереса, добијамо решење којим се буџет излаже ризику, а новац грађана може бити усмерен на враћање дугова, уместо на болнице, школе, путеве, здравство и друге јавне потребе“, закључила је она.
