Izjave predsednika Skupštine grada Beograda Nikole Nikodijevića, koje je poslednjih dana davao u medijima uoči sednice zakazane za 25. jun, prevazilaze granice političkog spina, otkrivaju ozbiljan finansijski apsurd i predstavljaju pokušaj da se građani dovedu u zabludu kroz manipulaciju činjenicama, rekao je danas predsednik Resornog odbora za privredu i preduzetništvo Narodnog pokreta Srbije (NPS) i odbornik u Skupštini grada Beograda Nenad Baletić.
Baletić ističe da se analizom zvaničnih dokumenata – usvojenog prvog rebalansa krajem februara i predloga drugog rebalansa – uočavaju ozbiljne razlike između tvrdnji koje predsednik Skupštine grada iznosi u javnosti i podataka koji su jasno navedeni u zvaničnim dokumentima i dodaje da tvrdnja o navodnom „višku u kasi” od 9 milijardi dinara predstavlja obmanjivanje građana.
,,U finansijama, višak odnosno suficit znači da su prihodi veći od rashoda. Međutim, u predlogu drugog rebalansa budžeta, već na prvoj strani jasno je navedeno da Grad Beograd ima budžetski deficit od 9.438.497.906 dinara. Dakle, govoriti o `višku u kasi` dok zvanični dokumenti pokazuju da su izdaci veći od prihoda za gotovo 9,4 milijarde dinara predstavlja potpunu zamenu teza“, kazao je on.
On objašnjava da je činjenica da je projekcija prihoda u odnosu na prvi rebalans povećana za oko 9 milijardi dinara, sa približno 178 na 187 milijardi dinara, ali su istovremeno povećani i rashodi, sa oko 187,5 na 196,4 milijarde dinara i dodaje da deficit nije nestao i nema viška u kasi, već postoje samo povećani troškovi i dodatno opterećenje budžeta.
,,Povećanje prihoda kroz poreze i namete pokušava se predstaviti kao navodni `višak`, iako se iza tih brojki krije dodatno finansijsko opterećenje građana. Ako pogledamo stavku poreza na imovinu, u prvom rebalansu bilo je planirano da se po tom osnovu prihoduje 26.080.645.351 dinar, dok je u predlogu drugog rebalansa taj iznos povećan na 29.749.878.121 dinar“, dodao je Baletić.
Prema njegovim rečima, postavlja se pitanje da li se dodatnih 3,67 milijardi dinara koje će građani Beograda platiti kroz porez na imovinu može nazvati „viškom”, ili je reč o novom opterećenju za njihove kućne budžete, a sličan trend vidljiv je i kod stavke „doprinos za uređivanje građevinskog zemljišta”, koja je povećana sa oko 9,5 milijardi na 11,5 milijardi dinara.
,,U prvom rebalansu stavka `transferi od drugih nivoa vlasti`, odnosno pomoć iz republičkog budžeta, bila je planirana u iznosu od 58.400.561 dinar. U predlogu drugog rebalansa ta stavka naglo raste na 1.855.817.922 dinara. To nije višak stvoren radom beogradske vlasti i gradskih preduzeća, već klasično `gašenje požara` novcem svih građana Srbije“, naveo je on.
Baletić ukazuje da gotovo 1,8 milijardi dinara iz republičkog budžeta nije rezultat boljeg poslovanja gradske vlasti i gradskih preduzeća, već intervencija kojom se pokriva budžetski pritisak, tako da transferi iz republičkog budžeta nisu novac koji je grad sam zaradio, već sredstva građana koja se usmeravaju za potrebe Beograda i dodaje da se u predlogu drugog rebalansa budžeta jasno vidi ubrzano oslanjanje na prodaju gradske imovine.
,,U prvom rebalansu planirana `primanja od prodaje nefinansijske imovine` iznosila su 1.648.516.351 dinar, dok je u predlogu drugog rebalansa taj iznos povećan na 3.232.516.351 dinar. To znači da je planirana prodaja gradske imovine povećana za dodatnih oko 1,58 milijardi dinara. Reč je o novcu koji se dobija rasprodajom gradske imovine, a ne stvaranjem novih vrednosti i održivim upravljanjem gradskim finansijama“, dodao je Baletić.
On naglašava da se novi udar na privredu ogleda u povećanju komunalnih taksi, kao i da prihod po ovoj osnovi raste sa 2,92 na 3,37 milijardi dinara, što znači dodatnih 456 miliona dinara opterećenja za beogradske privrednike i dodaje da iako se tvrdi da sva prava građana i investicije ostaju iste, prećutkuje se da najveći deo povećanih rashoda odlazi na stavke poput `usluga po ugovoru`, koje su u odnosu na prvi rebalans povećane za više od 5,1 milijardu dinara.
,,Građani imaju pravo da znaju gde završava taj novac. Zatim, tu je i više od 1,2 milijarde dinara (oko 10 miliona evra) dodatnog novca koji se između dva rebalansa sipa u gradske gubitaše i privatna preduzeća. Od fiktivnog viška od 9 milijardi, preko 6,3 milijarde dinara pojedu samo usluge po ugovoru (školski primer za potencijalnu korupciju) i subvencije preduzećima“, rekao je on.
Baletić dodaje da će zbog svega navedenog, a posebno zbog nalaza Državne revizorske institucije (DRI) usvojenog u Narodnoj skupštini Republike Srbije 9. juna 2026. godine, kojim se po drugi put poziva na smenu gradonačelnika Beograda i drugih odgovornih lica, NPS podneti predlog za dopunu dnevnog reda Skupštine grada.
,,Cilj je da se otvori rasprava o ovom izveštaju, koji gradska vlast pokušava da potisne iz javnosti. Smatramo da je promena gradske vlasti neophodna kako bi se sprečilo dalje urušavanje finansijske stabilnosti Beograda, jer grad ne sme da ostane bez pravca dok odgovorni izbegavaju odgovornost“, zaključio je Baletić.
