Зрењанин је још једном истакнут на мапи најскупљих градова, овог пута по цени изношења смећа за привредне субјекте. У граду у којем је озбиљан изазов пословати, градски челници као најсигурнији начин за пуњење градске касе виде подизање цена комуналних услуга.
Можда нема сврхе причати о цени воде и осталих комуналија онима који имају „воду у ушима”, али ако их прочисте, могу да чују следеће: рачун за изношење смећа за киоск до 10,5 квадратних метара у Зрењанину износи 3.416,72 динара, док је у Руми тај износ око 600 динара, у Сремској Митровици 965, а у Новом Саду 1.801,80 динара.
Методологија формирања цена је врло непрецизна, па се дешава да привредни субјекти са минималним генерисањем отпада, попут складишта или канцеларијског простора, у којима се роба не задржава већ само транспортује даље, сносе трошкове упоредиве са онима чија делатност подразумева знатно веће количине отпада. Појављује се и оправдана сумња да постоје озбиљна одступања у примени, те да су велики привредни субјекти заштићени, док се терет поново пребацује на малог привредника.
Док се у другим државама мала и средња предузећа подстичу кроз разне олакшице, укључујући и смањење комуналних услуга, не би ли се повећао број породичних и других малих бизниса, код нас се мале радње затварају на две недеље или дуже због неслагања од свега пар стотина динара у каси. Рачуни за грејање у локалима у приземљу стамбених зграда су дупло већи него за станове у истим зградама, због чега многи власници бирају да искључе градско грејање и сналазе се преко зиме како знају и умеју.
Тек након што су се послодавци побунили због десетоструко увећаних рачуна за изношење смећа, најављено је формирање радне групе која би требало да преиспита методологију обрачуна и висину поскупљења – наравно, без претходних консултација са стручном и заинтересованом јавношћу, чије дописе град игнорише, а затим само разрезује намете за финансирање сопственог гломазног апарата.
Народни покрет Србије је, као одговорна странка, припремио читав сет мера за економски препород државе, које, између осталог, предвиђају потпуно другачији третман малих и средњих предузећа, покретача економског развоја. Циљ није „мотање каблова” и додела бенефиција страним компанијама које само чекају да им субвенције истекну, па да оду у земље са јефтинијом радном снагом, већ да ставимо у погон нашу памет, у нашој земљи, да малим предузетницима обезбедимо повољно економско окружење, а не да им наметима скидамо кожу с леђа.
