Пољопривредна производња, у којој ради највише људи, највећи је послодавац у држави Србији и зато и политика треба увек да буде усмерена ка њима, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водоснабдевање у Скупштини Србије.
,,Чињеница је да је у аграру догорело до ноката, да имамо мање пољопривредних газдинстава, мање људи који се баве пољопривредом, као и оних који одустају од своје производње и то што ће неко зарад политичких поена рећи да је буџет од 120 милијарди значајан, не даје никакву сигурност пољопривредницима”, казао је он.
Алексић наглашава да је воћарство једина светла тачка у нашем аграру, али питање је докле, јер у свету нико не спава и све земље се боре да остваре што боље резултате када је у питању пољопривредна производња, а да бисмо и ми то успели, морамо да помогнемо нашим произвођачима и мотивишемо младе да остану у земљи и баве се пољопривредом.
,,Млади не планирају да остају на својим имањима и то је велики проблем. Они траже перспективу у нечем другом, а да би се вратили или остали на својим имањима, мора им се створити амбијент и услови да могу пристојно да живе од свог рада. А како да пристојно живе од свог рада, ако држава Србија, као што је био случај прошле године, распише конкурс, а они не добију новац, иако на њега рачунају. Улазимо у мај месец, а новац за прошлу годину још није исплаћен. Боље реците да ћемо имати мање, али да то што имамо добијемо када је обећано”, додао је он.
Он истиче да су трошкови производње све већи, као и трговински монополи и марже, што значи да пољопривредници долазе у ситуацију да им је производња неодржива и да не могу да остваре никакав профит, као и да грађани плаћају скупу храну, а трговци зарађују.
,,Пре тачно 10 година, произвођачка цена јабуке на тржишту је била угрубо око 50 центи, односно 60 динара. Прошле године и сада је иста та цена. За тих 10 година цена радне снаге је дупло порасла. Цена репроматеријала, хемијских средстава је скочила за минимум 50 посто. Такође, цена амбалаже је са 50 – 60 динара порасла на 100 динара. Данас када сви говоре о безбедности хране морате имати сертификате, а за један је потребно од 6.000 до 8.000 евра. Дакле, једна анализа на присуство пестицида једног производа кошта 35.000 до 40.000 динара”, објаснио је Алексић и додао да су све већи намети, обавезе и трошкови, док профита нема нигде.
Према његовим речима, са друге стране, цене у маркетима, у малопродаји, све су веће за грађане, систем се потпуно распада, произвођачи пропадају јер не могу да остваре профит, грађани плаћају високе цене, а одлично је само онима који држе трговински монопол и тиме треба да се бави држава и институције ове земље.
,,Поред свих потенцијала, пољопривреда нам је у паду. Говорите о инвестицијама и набавци трактора, а људи не могу да преживе. Јако је мали број оних који сада могу да размишљају о куповини нове механизације. Мали број великих се подржава константно на уштрб великог броја малих, а знамо да имамо 80 посто малих пољопривредних газдинстава. Пољопривреда је везана и за демографију. Није само економска категорија. Да нам се села не би празнила и изумирала, а самим тим и читави делови Србије, морају се створити услови људима за бављење пољопривредом како би имали приходе од којих ће живети. Суштина је направити нову стратегију”, додао је он.
Алексић се обратио новом министру пољопривреде Драгану Гламочићу, који је трећи министар од 2020. године и казао му да је проблем што Влада континуитета, у којој је прихватио да буде министар, није показала од 2012. године да пољопривреда заузима важно место на листи приоритета Србије.
,,Сами сте рекли да сте учествовали у изради Стратегије која је важила од 2014. до 2024. године. Она је подразумевала раст пољопривреде од 6,1 до 9,1 посто на годишњем нивоу, а завршили смо за десет година са 1,2 посто. У 2021. години смо имали више од шест посто пад производње за, а у 2023. години осам процената. Ви сте на неки начин укључени у све. Све што се дешавало претходних 13 година у пољопривреди није дало резултат. Волео бих да ме изненадите и да кроз неки временски период направите у аграру озбиљан помак, што би било добро и за Србију и за пољопривреднике”, закључио је он.
