Srbija danas ne gubi samo novac u kulturi, već smisao kulture, jer kada umetnik mora da bira između svog talenta i dostojanstva, sa jedne strane, i političke poslušnosti sa druge, onda više ne govorimo o kulturi, već o propagandi, rekla je danas potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodna poslanica Ivana Rokvić u Skupštini Srbije.
Rokvić navodi da bi postavila pitanje ministru Selakoviću, ali da nije sigurna da je kultura oblast zbog koje je danas deo Vlade, kao i da posle njegove poruke da opozicioni poslanici mogu da ga „povuku za Generalštab“, ne bi rekla ni da je dostojan funkcije koju obavlja i dodaje da je dovoljno je da uživa poverenje jednog čoveka pa da jednog dana bude ministar pravde, drugog ministar spoljnih poslova, trećeg ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a onda, evo, i po drugi put ministar kulture.
,,Ali pošto čovek koji bi trebalo da štiti i brani kulturu to danas radi istovremeno iz ministarske fotelje i iz optuženičke klupe, na žalost, formalno i dalje obavlja tu funkciju. Bar dok ne odlučite da na njegovo mesto postavite Jovanu Jeremić ili Ivu Štrljić. Da li je kultura u Srbiji javni interes ili je Ministarstvo kulture pretvoreno u blagajnu za isplatu podobnih, naravno, ne svih već samo onih koji pripadaju nižim platnim razredima, jer se oni iz viših kulturom, po svemu sudeći, ne bave, u svakom smislu te reči“, kazala je ona.
Ona ukazuje da danas govorimo o pokvarenom sistemu u kome se novac građana namenjen kulturi ne raspoređuje prema kvalitetu, značaju, tradiciji i javnom interesu, već prema lojalnosti i podseća da je prošle godine u ovoj sali govorila da su na konkursima, zbog političke osvete, bez sredstava ostali Nišvil, Udruženje kompozitora Srbije za Međunarodnu tribinu kompozitora i Muzička omladina Novog Sada za Novosadske muzičke svečanosti, kao i da je Sterijino pozorje ostalo bez ijednog dinara podrške Ministarstva kulture.
,,Govorila sam i da je, istovremeno, udruženje povezano sa porodicom Ljubice Vraneš dobilo više novca od BEMUS-a, najznačajnijeg festivala klasične muzike u Srbiji. U 2026. godini na konkursima Sekretarijata za kulturu bez sredstava ostaju Srpski PEN centar, Udruženje dramskih umetnika Srbije, Fakultet dramskih umetnosti i Srpsko književno društvo“, dodala je Rokvić.
Prema njenim rečima, Udruženje dramskih umetnika Srbije prvi put ostaje bez podrške za neke od najznačajnijih priznanja u našoj kulturi – nagrade „Dobričin prsten“, „Bojan Stupica“, „Miloš Žutić“ i „Ljubinka Bobić“, ali ima novca za poslušnike i podanike i krugove bliske vlasti, kao i za fantomska udruženja.
,,Centralni primer takvog sistema zove se Lazar Ristovski. Kompanija porodice Ristovski `Zillion Film` je u 2025. godini ostvarila prihod od oko milijardu i 200 miliona dinara. U 2024, prihod je bio blizu 900 miliona dinara. U zemlji u kojoj kulturna udruženja mole za 300.000 ili 500.000 dinara kako bi preživela jednu sezonu, pomenuta firma je dobila i najveći iznos na konkursu Grada Novog Sada za sufinansiranje filmskih projekata i to pet miliona dinara za dva projekta – samo projekat „Vera Kroner“ dobio je 3,5 miliona dinara iako je već 2024. godine dobio 57 miliona dinara od Filmskog centra Srbije“, navela je ona.
Rokvić naglašava da Filmski centar Srbije nema redovne konkurse za proizvodnju domaćeg filma kako Zakon o kinematografiji jasno propisuje dva puta godišnje i dodaje da dok vlast gasi mogućnost da novi filmovi nastanu, dok uskraćuje podršku autorima i producentima koji nisu deo njihovog kruga, pravi svoj SNS filmski festival i predstavlja ga kao nacionalni projekat.
,,To je kao da organizujete sajam automobila, a nemate puteve. Napravili ste sistem straha i u njemu ste stvorili normu da umetnik mora da bira između svoje profesije i svoje slobode. I zato nam se danas dešava da umetnici voze taksi, raznose hranu i rade druge poslove da bi preživeli. Ne zato što nemaju talenat, znanje ili vrednost, već zato što ne pristaju da budu dvorski umetnici“, rekla je Rokvić.
Ona je poručila ministru Selakoviću da su kulturni konkursi pretvoreni u spisak lojalnosti po kome se novac građana deli onima koji su politički podobni, kao i da se milioni dodeljuju udruženjima bliskim vlasti, a istovremeno se zatvaraju vrata onima koji decenijama stvaraju kulturu u Srbiji.
,,Milionski ugovori se pronalaze za one koji vam odgovaraju i to govorimo o novcu koji se meri milionima evra. Građani Srbije ne plaćaju kulturu da bi ona bila produžena ruka vlasti, već bi bila slobodna, živa i dostupna svima. Ali da ne bude da nisam ništa pohvalila što je ovaj ministar kulture uradio. Evo, pre neki dan je ovaj `grom` naprednjačke kulturne politike bio u poseti Arhivu Vojvodine. Samo ne znam da li zna da je ta zgrada nekada bila zatvor uz Okružni sud. Ali dobro je da vežba obilaske takvih mesta. Značiće mu“, zaključila je ona.
