Синоћ око 18.30 часова у тунелу између железничких станица Вуков споменик и Панчевачки мост дошло је до судара путничког и теретног воза након чега је 13 људи евакуисано, а најмање четворо повређено и превезено у Ургентни центар.
Према незваничним информацијама узрок несреће је људски фактор, а више ће бити познато након званичног извештаја комисије Инфраструктуре железнице Србије. Без обзира на налазе истраге која ће уследити, чињеница је да се железничка инфраструктура испод Београда, првобитно пројектована искључиво за путнички саобраћај, користи и за теретни саобраћај, као и за транспорт опасних материја.
Теретни возови користе тунеле испод центра Београда од јула 2018. године, када је затворена главна железничка станица и укинут јавни железнички саобраћај у Савском амфитеатру због изградње пројекта „Београд на води“. Након демонтаже пруге која је испод Калемегдана повезивала стару железничку станицу Београд и Панчевачки мост, односно пруге преко Топчидера до Раковице, целокупан теретни саобраћај у правцу Баната и Румуније преусмерен је кроз Београдски железнички чвор.
Пруге градске железнице коришћене су и као алтернативни превозни пут за теретни саобраћај са међународног коридора 10 за време изградње пруге за велике брзине Београд – Нови Сад, као и после њеног отварања, све до септембра 2022. године.
Измештање теретног саобраћаја на годинама запуштену инфраструктуру градске железнице која од раније има озбиљне безбедносне недостатке урађено је на брзину и као изнуђено решење којим се излази у сусрет интересима инвеститора „Београда на води“, а занемарује безбедност путника и грађана Београда.
Подсећања ради, врачарски железнички тунел нема сагласност за употребу од Сектора за ванредне ситуације МУП-а ни за једну врсту транспорта и не постоји могућност интервенције ватрогасно-спасилачке бригаде уколико би се опасни (отровни, запаљиви, експлозивни) терет излио у тунелу.
Инспекцијски надзор из 2018. показао је да у случају пожара није могућа безбедна евакуација путника, као и да постоје бројне неправилности у противпожарној заштити подземне станице Вуков споменик које годинама нису исправљане, због чега је поднето неколико прекршајних пријава против некадашњих челника државне компаније за управљање железничком инфраструктуром.
У мишљењу ватрогасно-спасилачке бригаде Београд наводи се да нема могућности за њихову интервенцију уколико дође до пожара или изливања опасних материја, јер немају довољно потребне опреме, немају специјално шинско возило за гашење пожара, нити могу да приђу ватрогасним колима ка станицама Панчевачки мост и Карађорђев парк.
Аустријска студија из 2020. године, урађена ради процене ризика од превоза опасног терета кроз тунел, такође је дошла до закључка да је “ризик од пожара за путнике у тунелу упоредиво висок” и да су “услови за евакуацију из заустављеног воза у квару неповољни”.
Упркос томе, надлежни органи нису забранили превоз и робе и путника кроз врачарски тунел, иако су по Закону о заштити од пожара били дужни да то учине. Последњи ванредни догађај показује да су ризици од истовременог коришћења градске железничке мреже за путнички и теретни саобраћај на начин како се то ради у нашем граду значајни, имајући у виду тренутно стање инфраструктуре, пропусну моћ и примењени систем управљања саобраћајем.
Овог пута, теже последице су избегнуте пуким стицајем околности – несрећа се догодила на излазу из врачарског тунела, теретни воз који је учествовао у инциденту према доступним информацијама није превозио опасне материје, док се у путничком поред возног особља налазило само неколико путника.
Да би се, међутим, ризици по здравље и имовину Београђана систематски свели на минимум потребно је хитно имплементирати све техничке и технолошке стандарде који од 2018. године до данас нису у потпуности испуњени. Са друге стране, једино трајно решење овог озбиљног проблема јесте комплетно измештање теретног саобраћаја из центра града, због чега треба убрзати изградњу железничке обилазнице око Београда.
Приоритет у наредном периоду треба да добије изградња комбинованог друмско-железничког моста преко Дунава који спаја Винчу и Панчево, изградња железничке пруге Бели Поток – Панчево у дужини од 29 километара, модернизација пруге Београд Ранжирна – Остружница – Батајница и модернизација других инфраструктурних објеката намењених теретном саобраћају.
Сигурни смо да се финансирање наведених инвестиција, које доносе реалне бенефите свим суграђанима, може обезбедити бољим управљањем и рационалнијим трошењем средстава намењених актуелним пројектима, као што је пројекат „ЕКСПО 2027“.
Ресорни одбор за саобраћај НПС
