Govor doktora fizičkih nauka Marjana Ćirkovića na Skupštini Narodnog pokreta Srbije

Kada sam pre xy godina odlučio da krenem putevima nauke nisam imao puno. Samo par ideja i slepu veru da će i drugi videti sa istim entuzijazmom i u istom svetlu značaj tih snova. Nisam tada ni znao mnogo o svetu. Mislio sam da je zaista sve moguće i da nema prepreka. Ispostavilo se da nije baš tako. Ispostavilo se da naš obrazovni sistem ne interesuju mnogo moje ideje i da ne hrani moj naučni entuzijazam. Ispostavilo se da su moji profesori i nastavnici posvećeno dolazili svakoga dana uprkos tome što su im plate suviše niske, nedovoljne da od njih pristojno žive. Uzmimo za primer platu docenta 2020. godine i 2023. i uporedimo je sa odgovarajućom prosečnom platom u Srbiji. Taj odnos 2020. godine je bio 2.6, dok 2023 je 1.65 sa postojećim trendom daljeg opadanja. Ispostavilo se nastavnici i profesori nisu mogli adekvatno da nam se posvete jer je koncept rada takav, pogrešan u korenu, opterećen formalnostima, siromašan suštinom. Ispostavilo se da su nam zbog nedostatka stručnog kadra prirodne nauke predavali oni koji i sami ne razumeju gradivo, čineći tako ove nauke odbojnim mladim umovima. Ispostavilo se da malo ko uopšte obraća pažnju na nas, mlade ljude, željne učenja i znanja, radoznale i ambiciozne. Sve se to ispostavilo baš tako, ali kao da nas niko nije čuo. Posledica je da je
profesorske smerove na fizici, matematici i hemiji upisao jednocifren broj studenata.

Naravno da sam se pitao kao i većina vas mora li baš tako da bude? Imamo pametne i vredne ljude, imamo uspešne ljude od nauke. Zašto da podršku svojoj genijalnosti traže preko okeana? Zar ne možemo mi ovde da ih podržimo i podstaknemo?

Moja vizija Srbije je takva da više nijedan Mihajlo Pupin i Nikola Tesla ne moraju da napuste svoju zemlju kako bi ostvarili svoje snove. U mojoj viziji Srbije nikada ne zaboravljemo ime poput Bogdana Maglića, jednog od mojih uzora.

Da li je uopšte iko od vas čuo za njega? Upravo.

Bogdan Maglić, prvi i jedini Srbin koji je otkrio neku elementarnu česticu, studirao na našem beogradskom univerzitetu, radio na Berkliju, zahvaljujući dostignućima u oblasti fizike i nuklearne energije odlikovan od strane samog američkog predsednika Džona Kenedija za otkriće
Omega Mezona 1961. godine, a kod nas tek jedno zaboravljeno ime.

U mojoj viziji Srbije takve umove nikada ne zaboravljamo. U takvoj Srbiji umemo da iskoristimo sve potencijale nauke, i umesto ulaganja nerazumno mnogo novca u nacionalni stadion ili Expo ulažemo na primer u kampus Tehničkog univerziteta, jer znamo koliko je važno za jednu zemlju u razvoju da poveže nauku sa privredom.

Dakle, u mojoj viziji Srbije svesni smo da obrazovanje igra ključnu ulogu u razvoju ekonomije jer investiranje u obrazovanje omogućava stvaranje radne snage sa visokim nivoom veština, koja je neophodna za savremeno tržište rada.

Zatim, svesni smo da investiranje u obrazovanje može smanjiti nejednakosti u društvu tako što omogućava ljudima da prevaziđu socioekonomske barijere i ostvare svoj puni potencijal, što doprinosi boljoj raspodeli bogatstva.

I na kraju, u mojoj viziji Srbije svesni smo da je kvalitetno obrazovanje ključno za održavanje demokratskog društva, jer obrazovani građani mogu bolje da razumeju sve političke procese i kontrolišu vlast koja god ona bila.

Ukratko, u mojoj viziji Srbiju vode ljudi svesni svega ovoga prethodno rečenog, ljudi svesni da je svaki dinar uložen u obrazovanje i nauku i više nego vredan jer je to ulaganje u našu budućnost.
I

spostavilo se da nisam sam u ovome i da još neko deli ovakvu viziju Srbije. I to je odgovor na pitanje otkud ja uopšte ovde. Ovi ljudi ovde, koje je okupio Miroslav Aleksić, postavili su sebi cilj da izvrše detaljnu i sistematičnu reformu obrazovnog sistema. Shvatili su da je neophodno pružiti punu podršku naučnoistraživačkom radu kako bi se unapredio položaj nauke i razvoj našeg društva. Ako želimo spremno da zakoračimo u budućnost u društvu drugih razvijenih zemalja ovo je jedini put.

I zato na tom putu sa puno nade i poverenja biram da podržim Narodni pokret Srbije i Miroslava Alekića.

Hvala što ste konačno čuli i glas nas zaboravljenih iz sveta nauke.