Naša vizija je da do 2030. godine Srbija bude zemlja u kojoj se od rada može dostojno živeti – u kojoj prosečna plata iznosi 1.440 evra, u kojoj građani mogu da kupe stan, priušte odmor i automobil bez doživotnog zaduživanja, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na tribini Narodnog pokreta Srbije „Znamo kako“, na kojoj je predstavljen privredni program „Srbija sutra“.
,,Srbija u kojoj BDP po glavi stanovnika dostiže 30.000 dolara, industrija čini 26 odsto ekonomije, regionalne razlike se smanjuju, odlazak mladih i drugih građana prepolovljuje, a znanje, rad i sposobnost postaju glavni kriterijumi uspeha. To nije san jer ako su to postigle Estonija i Poljska za petnaest godina, Srbija može još bolje i brže od nekih drugih država“, kazao je on.
Aleksić ističe da Srbija može bolje jer naša privreda ima pametne ljude, tradiciju i resurse, a nedostaje joj odgovorna politika bez korupcije i dodaje da već više od decenije svedočimo nestanku ozbiljne političke debate, programa i ozbiljnih govora, dok se politika sve više svodi na rijaliti, kao i da su nam potrebni promena sistema, novi ljudi i drugačija politika.
,,NPS programom privrednog razvoja, zasnovanom na relevantnim podacima i konkretnim merama, želi da pokaže šta je potrebno učiniti kako bi građani Srbije živeli bolje. Od osnivanja stranke trudim se da NPS bude drugačiji – da okupimo ljude koji će svojim znanjem, iskustvom i ličnim autoritetom služiti Srbiji. U tome smo i uspeli. Ponosan sam što sam deo takvog tima, sastavljenog od ostvarenih profesionalaca sa konkretnim rezultatima, jer su upravo takvi ljudi neophodni da bi država krenula napred“, dodao je Aleksić.
Predsednik Resornog odbora NPS za privredu i preduzetništvo Nenad Baletić predstavio je deset prioriteta Narodnog pokreta Srbije za razvoj srpske privrede i istakao da je strategija stranke zasnovana na tri stuba – produktivnosti, poštenoj državi i sistemu koji u centar postavlja domaćeg proizvođača.
,,Mi gubimo grad veličine Kragujevca svake godine. To su ljudi koji su kvalitetni, a koji nisu dobili šansu da pokažu sve svoje kapacitete. Poražavajući je podatak je da više od 40 odsto obrazovanih ljudi ne radi u skladu sa svojim diplomama. Oni odlaze dalje, tamo gde će ih ceniti. Srbija mora da ih vrati jer to je kapital koji nema cenu”, naveo je on.
Kao jedan od prioriteta, on je izdvojio industrijsku politiku i strukturne reforme koje će biti usmerene na to da Srbija prestane da bude ekonomija jeftine radne snage, a da postane ekonomija znanja i visokih ekoloških inovacija.
,,Moramo da menjamo sistem u kom mali privrednik nema nikakvu šansu. Treba da uvedemo sistem mera koji će imati jasne propise i koji će biti jednak za sve investitore. Između ostalog, forsiraćemo investicije koje će davati više od 120 odsto od današnje prosečne plate. Tehnologija, razvoj i znanje moraju biti naš cilj”, ukazao je Baletić.
Pored strukturnih reformi, on je naglasio da u budućnosti mora postojati potpuna transparentnost kada su u pitanju javne nabavke, da je potrebno da država podrži mala i srednja preduzeća i ravnomeran regionalni razvoj čitave zemlje, da kroz podršku mladima spreči odliv mozgova, da se izvrše digitalizacija privrede i depolitizacija javnih preduzeća, kao i brojni drugi koraci kako bi se ojačala srpska privreda.
,,Najlakše je kritikovati, ali moramo da ponudimo konkretnu politiku i rešenja. Predvideli smo četiri strateška klastera koja bi za cilj imala otvaranje novih 20.000 radnih mesta. Između ostalog, naš cilj je da prosečna plata u Srbiji 2030. bude 1.440 evra, da broj mladih koji godišnje ode iz Srbije bude manji od 20.000. Za ovakav program bilo bi potrebno izdvojiti oko 1,15 milijardi evra u narednih pet godina, a da bi se novac obezbedio neophodna je eliminacija korupcije u javnim nabavkama, čime bi Srbija uštedela od 1,3 do 1,7 milijardi evra godišnje – dakle, ne samo da se program sam finansira, već bi ostatak novca nakon obustavljanja pljačke bio preusmeren na plate, penzije i modernije bolnice“, istakao je on.
Predsednik Resornog odbora NPS za ekonomiju i profesor na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), prof. dr Goran Radosavljević poručio je da ga ne brine ekonomski potencijal Srbije, već kriminal, korupcija i pitanje da li postoji politička volja da se sprovedu neophodne reforme i dodaje da su tri neophodna uslova za razvoj jednog društva: meritokratija, odnosno sistem u kojem se napreduje na osnovu znanja i rada; društvo jednakih šansi, u kojem niko nije ostavljen po strani i spremnost pojedinaca da se odreknu svog ličnog interesa zarad kolektivnog.
,,Kod nas je sistem postavljen tako da, kada bismo sutra otkrili naftu ili gas, veća je verovatnoća da bismo završili kao Nigerija ili Kongo, zemlje bogate prirodnim resursima, ali siromašne zbog lošeg upravljanja, nego kao Norveška. Upravljanje prirodnim resursima u Srbiji gotovo da nije tema javne politike, a pitanje njihovog korišćenja i naplate naknada otvara se samo u kampanjama pred izbore“, naveo je on.
Radosavljević ukazuje da dobri modeli već postoje i nema razloga da ne primenimo proverena rešenja zemalja koje su svoje resurse pretvorile u dugoročan razvoj i veći životni standard građana i dodaje da ga ne brine ekonomski program, jer imamo ljude koji znaju kako da ga sprovedu i međunarodna iskustva koja možemo da primenimo, već da li smo kao društvo spremni da krenemo tim putem.
,,Brine me i da li možemo da obezbedimo ključni preduslov – političku volju za sprovođenje reformi. Često smo slušali da nije bilo političke volje, a kada ona postoji, promene su moguće. Verujem da danas postoji prilika da tu volju pretvorimo u konkretne rezultate. Naš program nudi jasne korake ka tom cilju, a njegovi rezultati biće merljivi i proverljivi“, zaključio je on.
