Наша визија је да до 2030. године Србија буде земља у којој се од рада може достојно живети – у којој просечна плата износи 1.440 евра, у којој грађани могу да купе стан, приуште одмор и аутомобил без доживотног задуживања, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на трибини Народног покрета Србије „Знамо како“, на којој је представљен привредни програм „Србија сутра“.
,,Србија у којој БДП по глави становника достиже 30.000 долара, индустрија чини 26 одсто економије, регионалне разлике се смањују, одлазак младих и других грађана преполовљује, а знање, рад и способност постају главни критеријуми успеха. То није сан јер ако су то постигле Естонија и Пољска за петнаест година, Србија може још боље и брже од неких других држава“, казао је он.
Алексић истиче да Србија може боље јер наша привреда има паметне људе, традицију и ресурсе, а недостаје јој одговорна политика без корупције и додаје да већ више од деценије сведочимо нестанку озбиљне политичке дебате, програма и озбиљних говора, док се политика све више своди на ријалити, као и да су нам потребни промена система, нови људи и другачија политика.
,,НПС програмом привредног развоја, заснованом на релевантним подацима и конкретним мерама, жели да покаже шта је потребно учинити како би грађани Србије живели боље. Од оснивања странке трудим се да НПС буде другачији – да окупимо људе који ће својим знањем, искуством и личним ауторитетом служити Србији. У томе смо и успели. Поносан сам што сам део таквог тима, састављеног од остварених професионалаца са конкретним резултатима, јер су управо такви људи неопходни да би држава кренула напред“, додао је Алексић.
Председник Ресорног одбора НПС за привреду и предузетништво Ненад Балетић представио је десет приоритета Народног покрета Србије за развој српске привреде и истакао да је стратегија странке заснована на три стуба – продуктивности, поштеној држави и систему који у центар поставља домаћег произвођача.
,,Ми губимо град величине Крагујевца сваке године. То су људи који су квалитетни, а који нису добили шансу да покажу све своје капацитете. Поражавајући је податак је да више од 40 одсто образованих људи не ради у складу са својим дипломама. Они одлазе даље, тамо где ће их ценити. Србија мора да их врати јер то је капитал који нема цену”, навео је он.
Као један од приоритета, он је издвојио индустријску политику и структурне реформе које ће бити усмерене на то да Србија престане да буде економија јефтине радне снаге, а да постане економија знања и високих еколошких иновација.
,,Морамо да мењамо систем у ком мали привредник нема никакву шансу. Треба да уведемо систем мера који ће имати јасне прописе и који ће бити једнак за све инвеститоре. Између осталог, форсираћемо инвестиције које ће давати више од 120 одсто од данашње просечне плате. Технологија, развој и знање морају бити наш циљ”, указао је Балетић.
Поред структурних реформи, он је нагласио да у будућности мора постојати потпуна транспарентност када су у питању јавне набавке, да је потребно да држава подржи мала и средња предузећа и равномеран регионални развој читаве земље, да кроз подршку младима спречи одлив мозгова, да се изврше дигитализација привреде и деполитизација јавних предузећа, као и бројни други кораци како би се ојачала српска привреда.
,,Најлакше је критиковати, али морамо да понудимо конкретну политику и решења. Предвидели смо четири стратешка кластера која би за циљ имала отварање нових 20.000 радних места. Између осталог, наш циљ је да просечна плата у Србији 2030. буде 1.440 евра, да број младих који годишње оде из Србије буде мањи од 20.000. За овакав програм било би потребно издвојити око 1,15 милијарди евра у наредних пет година, а да би се новац обезбедио неопходна је елиминација корупције у јавним набавкама, чиме би Србија уштедела од 1,3 до 1,7 милијарди евра годишње – дакле, не само да се програм сам финансира, већ би остатак новца након обустављања пљачке био преусмерен на плате, пензије и модерније болнице“, истакао је он.
Председник Ресорног одбора НПС за економију и професор на Факултету за економију, финансије и администрацију (ФЕФА), проф. др Горан Радосављевић поручио је да га не брине економски потенцијал Србије, већ криминал, корупција и питање да ли постоји политичка воља да се спроведу неопходне реформе и додаје да су три неопходна услова за развој једног друштва: меритократија, односно систем у којем се напредује на основу знања и рада; друштво једнаких шанси, у којем нико није остављен по страни и спремност појединаца да се одрекну свог личног интереса зарад колективног.
,,Код нас је систем постављен тако да, када бисмо сутра открили нафту или гас, већа је вероватноћа да бисмо завршили као Нигерија или Конго, земље богате природним ресурсима, али сиромашне због лошег управљања, него као Норвешка. Управљање природним ресурсима у Србији готово да није тема јавне политике, а питање њиховог коришћења и наплате накнада отвара се само у кампањама пред изборе“, навео је он.
Радосављевић указује да добри модели већ постоје и нема разлога да не применимо проверена решења земаља које су своје ресурсе претвориле у дугорочан развој и већи животни стандард грађана и додаје да га не брине економски програм, јер имамо људе који знају како да га спроведу и међународна искуства која можемо да применимо, већ да ли смо као друштво спремни да кренемо тим путем.
,,Брине ме и да ли можемо да обезбедимо кључни предуслов – политичку вољу за спровођење реформи. Често смо слушали да није било политичке воље, а када она постоји, промене су могуће. Верујем да данас постоји прилика да ту вољу претворимо у конкретне резултате. Наш програм нуди јасне кораке ка том циљу, а његови резултати биће мерљиви и проверљиви“, закључио је он.
