Završetkom školske godine ponovo se menja režim prigradskog saobraćaja, zbog čega meštani zrenjaninskih sela imaju dodatne probleme da stignu do grada i vrate se svojim kućama, saopšteno je iz Narodnog pokreta Srbije Zrenjanin.
Ionako je život u takozvanoj seoskoj idili sve teži i teži, bez redovnog lekara, apoteke i mnogih drugih u gradu lakše dostupnih stvari, a sada je meštanima okolnih sela otežano i kretanje van mesta življenja.
Autobusi koji se koriste u međumesnom prevozu su sve manji jer je i seoskog stanovništva koje putuje za grad svakodnevno sve manje. I tu ulazimo u začarani krug i uzročno-posledično stižemo do odumiranja sela, čak i na samo dvadesetak kilometara od grada, što je do pre koju godinu bilo nezamislivo.
Prevoz sve lošiji, ljudi se odlučuju da napuste selo, prodaju jeftino imanja tamo, dođu da žive u grad, uzmu stambeni kredit i zaposle se u firmi koja po isteku državnih subvencija napušta zemlju. I tako postaju socijalni slučajevi, ili se iseljavaju, odlazeći bilo u Novi Sad ili Beograd, bilo u inostranstvo, pa se broj stanovnika u selima negde i prepolovi, a cela opština Zrenjanin ostane bez gotovo četvrtine ljudi. Što svakako nije prepreka da broj glasača raste, i da trenutno imamo samo oko pet procenata maloletne populacije.
Vozila prigradskog prevoza često mogu da posluže kao deo scenografije za filmove poput ,,Ko to tamo peva“. Sramotno, znajući da smo nedavno videli potpuno novi, lepo brendiran autobus koji je na kružni tok na Avali, tokom osmodnevne blokade te raskrsnice, dovozio Zrenjanince koji to nisu, da pruže podršku ćaci ekipi iz naše lokalne samouprave.
Istoj onoj ekipi koja je pisala sebi prekovremene sate za treću smenu ili vikend boravak na ovoj saobraćajnici. Autobus na kojem je bila ispisana parola ,,Srbija pobeđuje“. Ko može da pobedi svoju mladost i svoj narod?
