Завршетком школске године поново се мења режим приградског саобраћаја, због чега мештани зрењанинских села имају додатне проблеме да стигну до града и врате се својим кућама, саопштено је из Народног покрета Србије Зрењанин.
Ионако је живот у такозваној сеоској идили све тежи и тежи, без редовног лекара, апотеке и многих других у граду лакше доступних ствари, а сада је мештанима околних села отежано и кретање ван места живљења.
Aутобуси који се користе у међумесном превозу су све мањи јер је и сеоског становништва које путује за град свакодневно све мање. И ту улазимо у зачарани круг и узрочно-последично стижемо до одумирања села, чак и на само двадесетак километара од града, што је до пре коју годину било незамисливо.
Превоз све лошији, људи се одлучују да напусте село, продају јефтино имања тамо, дођу да живе у град, узму стамбени кредит и запосле се у фирми која по истеку државних субвенција напушта земљу. И тако постају социјални случајеви, или се исељавају, одлазећи било у Нови Сад или Београд, било у иностранство, па се број становника у селима негде и преполови, а цела општина Зрењанин остане без готово четвртине људи. Што свакако није препрека да број гласача расте, и да тренутно имамо само око пет процената малолетне популације.
Возила приградског превоза често могу да послуже као део сценографије за филмове попут ,,Ко то тамо пева“. Срамотно, знајући да смо недавно видели потпуно нови, лепо брендиран аутобус који је на кружни ток на Авали, током осмодневне блокаде те раскрснице, довозио Зрењанинце који то нису, да пруже подршку ћаци екипи из наше локалне самоуправе.
Истој оној екипи која је писала себи прековремене сате за трећу смену или викенд боравак на овој саобраћајници. Аутобус на којем је била исписана парола ,,Србија побеђује“. Ко може да победи своју младост и свој народ?
