Проблем водоснабдевања у лесковачким селима више није могуће представљати као повремене кварове на мрежи. Он је постао трајан комунални и политички проблем, јер и током 2026. године грађани појединих села и махала остају без воде, а локална самоуправа проблем решава цистернама.
Према подацима ЈКП „Водовод“, цистерне су током августа ангажоване за Доње Бријање, Петровац, Белановце и Душаново, док су због проблема у водоснабдевању претходно коришћене и у Грделици. За превоз воде цистернама Град Лесковац је у 2026. години издвојио милион динара.
То нису места на којима је вода нестала само због једног квара. У Доњем Бријању, на пример, проблем са пијаћом водом траје деценијама. Мештани су још прошле године указивали да село од 1984. године чека трајно решење водоснабдевања.
Овог лета проблем је поново постао свакодневица. У Белом Брегу, махали Мале Грабовнице, мештани су пријавили да су шест дана били без воде за пиће. У другим деловима територије града вода се обезбеђује цистернама након прекида или проблема са мрежом.
Питање које се зато мора поставити није зашто је овог лета дошло до још једног квара. Питање је зашто после толико година грађани појединих лесковачких села и даље зависе од цистерне да би добили воду.
То је посебно важно када се погледа начин на који локална власт располаже јавним новцем. За прву овогодишњу поделу 33.000 пакета пензионерима и корисницима социјалне помоћи из буџета је издвојено 52 милиона динара, а за две поделе током 2026. планирано је око 104 милиона динара. И ту се више не може занемарити политички контекст.
Ово је десета подела пакета, а актуелна подела се спроводи у години у којој се очекују избори. Када локална власт из јавног буџета издвоји десетине милиона за поделу робе десетинама хиљада грађана непосредно уочи изборног циклуса, то није само питање социјалне политике. То је питање начина на који власт користи јавне ресурсе за изградњу политичке подршке.
Посебно када се истовремено погледа колико новца има за манифестације. За овогодишњу Роштиљијаду планирано је 20,85 милиона динара, док је за шест естрадних извођача издвојено 9,864 милиона динара. Реч је о јавном новцу града Лесковца, а не о приватном новцу организатора. У истој години Лесковац је проглашен Националном престоницом културе, са укупним улагањем од готово 400 милиона динара, од чега град обезбеђује нешто више од 100 милиона.
Ниједна од ових ставки сама по себи не објашњава зашто село нема воду. Али њихов збир показује нешто много важније: новац постоји, а питање је на шта локална власт одлучује да га потроши. Јер када грађани годинама указују на проблем водоснабдевања, када се вода у појединим местима и даље довози цистернама, а за једну манифестацију се издвајају милиони за естрадне наступе и истовремено десетине милиона за пакете који се деле у изборној години, онда је потпуно легитимно питати шта су стварни приоритети власти.
Цистерна није водовод. Она је привремена мера која треба да се користи када систем закаже, а не да буде трајни одговор локалне власти на проблем који у појединим селима траје годинама и деценијама. Лесковачка власт зато више не може да се задовољи саопштењима о томе где је цистерна послата. Грађанима дугује одговор на много важније питање: шта је конкретно урађено да цистерна више не буде потребна?
Колико је домаћинстава на територији Лесковца током ове године остајало без воде? Колико пута су цистерне ангажоване? Колико је новца потрошено на њихов рад? Колико је у истом периоду уложено у трајно решавање водоснабдевања села? И, пре свега, који је рок да села која деценијама чекају воду коначно добију стабилан водовод? То су питања на која власт мора да одговори.
Јер грађанима који живе у селима не треба власт која ће им у изборној години донети пакет намирница, а када нестане воде послати цистерну. Треба им власт која ће решити проблем због којег су и пакет и цистерна уопште потребни.
Локална самоуправа није туристичка организација, нити је њена основна функција да производи политички маркетинг. Њена прва обавеза је да обезбеди функционисање јавних услуга и услове за нормалан живот свих грађана, без обзира на то да ли живе у центру Лесковца или у најудаљенијој сеоској махали.
После година управљања Српске напредне странке, чињеница да се у 2026. години вода и даље довози цистернама у лесковачка села представља политичку одговорност локалне власти. Грађани имају право да знају колико је новца потрошено на политичку видљивост власти, а колико на решавање проблема који им одређују свакодневни живот. И имају право да одлуче да ли је време да се тај приоритет промени.
