Zakon o oružju i municiji iz 2015. godine zloupotrebljen je za oduzimanje legalnog oružja od građana, a novim ograničenjem municije na 100 metaka ponovo se kažnjavaju isključivo legalni vlasnici koji ni na koji način nisu kršili zakon, rekla je danas potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodna poslanica Ivana Rokvić u Skupštini Srbije.
Rokvić ukazuje da je zakon iz 2015. godine građane naterao na preregistraciju dozvola koje su već imali, a kako nigde nije definisano kada tačno prestaje briga za ličnu bezbednost, ostavljen je prostor za različita tumačenja i oduzimanje oružja pod izgovorom da razlog za posedovanje više ne postoji.
,,U poslednjih 30 godina donosili smo sve restriktivnije zakone o oružju i municiji, a ukupan broj legalnog oružja spao je sa milion i sto hiljada na 520.000 komada. Ovakvo smanjenje se reflektovalo samo na broj legalnog oružja, a ni na koji način nije ugrozilo ljude koji drže nelegalno oružje, već samo one koji imaju legalno oružje i plaćaju porez na njega”, naglasila je Rokvić.
Ona navodi da je NPS uložio amandman na član 36. Zakona o oružju i municiji, kojim se količina municije ograničava na 100 komada u originalnom pakovanju, i predložio da se taj broj poveća barem na 500, kao što je bilo pre 2015. godine, kada količina municije uopšte nije bila ograničena.
,,Ukoliko se oružjem ne trenira, ono postaje potpuno beskorisno. Vlasnik oružja koji ne trenira nije čak ni bezbedan i postaje opasnost za sebe i okolinu. Sto metaka je dovoljno za dva zagrevanja, i to zna svako ko je jednom otišao u streljanu da gađa. To nikako ne može biti dovoljno za celu godinu”, istakla je Rokvić.
Rokvić objašnjava da NPS traži brisanje člana 3, stav 67, kojim se na civilnim strelištima zabranjuje obuka po ugledu na vojno-taktičku obuku i pita šta je tačno vojno-taktička obuka, jer ovaj zakon to nigde ne definiše.
,,Nije jasno šta je dozvoljeno, šta je zabranjeno, koji pokret, koja vežba ili koja sportska disciplina prelazi tu nejasno postavljenu granicu. Da li je vojno-taktička obuka ako se strelac kreće između dve mete, gađa iz klečećeg položaja ili koristi prepreku? Ili je vojno-taktička obuka sve ono što se tog dana nije dopalo inspektoru?“, dodala je ona.
Ona ukazuje da ovde zakon nije precizan i umesto jasnih pravila, ostavljen je prostor za proizvoljno tumačenje, pa će od procene pojedinca zavisiti šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno i dodaje da ako je ovom odredbom vlast želela da zabrani bilo kakav vid obuke paravojnih formacija, postavlja se pitanje šta se konkretno dogodilo i da li je pokrenuta bilo kakva istraga povodom navoda koji su se pojavljivali u medijima da su Milan Radoičić i njegova grupa vežbali u Brzeću, na Pasuljanskim livadama i na Goču.
,,Ko su ti ljudi, ko im je omogućio pristup tim lokacijama i ko je dozvolio takve aktivnosti? Ljudi koji su bili u Banjskoj danas imaju različite sudbine – neki su poginuli, a neki se nalaze na doživotnim zatvorskim kaznama“, navela je Rokvić.
Rokvić navodi da je vlast predložila da građani koji su sportsko oružje zakonito nabavili, registrovali i držali u skladu sa propisima imaju rok od godinu dana da se usklade sa novim pravilima i ukoliko to ne učine, morali bi da podnesu zahtev za predaju i onesposobljavanje oružja i da ga lično odnesu u Agenciju, nakon čega bi njihovo oružje postalo vlasništvo Republike Srbije.
,,Najstroži ste prema onima koji su vam najdostupniji – prema običnim građanima koji su poštovali zakon i ispunili sve propisane uslove, a na ulicama se briše granica između kriminala i policije. Uhapsili ste MUP zajedno sa ministrom i kako kaže predsednik, neko je dozvolio da se policijska značka zajedno sa oružjem koristi kao legitimacija privatnog obezbeđenja. Za manje od devet meseci zabeleženo je najmanje 11 javno dokumentovanih pucnjava i likvidacija koje su dovođene u vezu sa kriminalnim miljeom, ali i sa pojedinim pripadnicima policije. U dva najteža slučaja policijski rukovodioci osumnjičeni su da nisu uhapsili kriminalce, nego da su prikrivali tragove“, kazala je ona.
