Закон о оружју и муницији из 2015. године злоупотребљен је за одузимање легалног оружја од грађана, а новим ограничењем муниције на 100 метака поново се кажњавају искључиво легални власници који ни на који начин нису кршили закон, рекла је данас потпредседница Народног покрета Србије (НПС) и народна посланица Ивана Роквић у Скупштини Србије.
Роквић указује да је закон из 2015. године грађане натерао на пререгистрацију дозвола које су већ имали, а како нигде није дефинисано када тачно престаје брига за личну безбедност, остављен је простор за различита тумачења и одузимање оружја под изговором да разлог за поседовање више не постоји.
,,У последњих 30 година доносили смо све рестриктивније законе о оружју и муницији, а укупан број легалног оружја спао је са милион и сто хиљада на 520.000 комада. Овакво смањење се рефлектовало само на број легалног оружја, а ни на који начин није угрозило људе који држе нелегално оружје, већ само оне који имају легално оружје и плаћају порез на њега”, нагласила је Роквић.
Она наводи да је НПС уложио амандман на члан 36. Закона о оружју и муницији, којим се количина муниције ограничава на 100 комада у оригиналном паковању, и предложио да се тај број повећа барем на 500, као што је било пре 2015. године, када количина муниције уопште није била ограничена.
,,Уколико се оружјем не тренира, оно постаје потпуно бескорисно. Власник оружја који не тренира није чак ни безбедан и постаје опасност за себе и околину. Сто метака је довољно за два загревања, и то зна свако ко је једном отишао у стрељану да гађа. То никако не може бити довољно за целу годину”, истакла је Роквић.
Роквић објашњава да НПС тражи брисање члана 3, став 67, којим се на цивилним стрелиштима забрањује обука по угледу на војно-тактичку обуку и пита шта је тачно војно-тактичка обука, јер овај закон то нигде не дефинише.
,,Није јасно шта је дозвољено, шта је забрањено, који покрет, која вежба или која спортска дисциплина прелази ту нејасно постављену границу. Да ли је војно-тактичка обука ако се стрелац креће између две мете, гађа из клечећег положаја или користи препреку? Или је војно-тактичка обука све оно што се тог дана није допало инспектору?“, додала је она.
Она указује да овде закон није прецизан и уместо јасних правила, остављен је простор за произвољно тумачење, па ће од процене појединца зависити шта је дозвољено, а шта забрањено и додаје да ако је овом одредбом власт желела да забрани било какав вид обуке паравојних формација, поставља се питање шта се конкретно догодило и да ли је покренута било каква истрага поводом навода који су се појављивали у медијима да су Милан Радоичић и његова група вежбали у Брзећу, на Пасуљанским ливадама и на Гочу.
,,Ко су ти људи, ко им је омогућио приступ тим локацијама и ко је дозволио такве активности? Људи који су били у Бањској данас имају различите судбине – неки су погинули, а неки се налазе на доживотним затворским казнама“, навела је Роквић.
Роквић наводи да је власт предложила да грађани који су спортско оружје законито набавили, регистровали и држали у складу са прописима имају рок од годину дана да се ускладе са новим правилима и уколико то не учине, морали би да поднесу захтев за предају и онеспособљавање оружја и да га лично однесу у Агенцију, након чега би њихово оружје постало власништво Републике Србије.
,,Најстрожи сте према онима који су вам најдоступнији – према обичним грађанима који су поштовали закон и испунили све прописане услове, а на улицама се брише граница између криминала и полиције. Ухапсили сте МУП заједно са министром и како каже председник, неко је дозволио да се полицијска значка заједно са оружјем користи као легитимација приватног обезбеђења. За мање од девет месеци забележено је најмање 11 јавно документованих пуцњава и ликвидација које су довођене у везу са криминалним миљеом, али и са појединим припадницима полиције. У два најтежа случаја полицијски руководиоци осумњичени су да нису ухапсили криминалце, него да су прикривали трагове“, казала је она.
