Годишњи број оболелих од малигних болести у Србији је од 40.000 до 42.000, а умре око 20.000 људи, односно један мали град, што нас чини земљом са највећом стопом смртности од малигних болести у Европи, рекла је данас народна посланица Народног покрета Србије (НПС) и бивша директорка ГАК ,,Народни фронт” Снежана Ракић на седници Скупштине Србије.
Ракић подсећа да су председник и чланови Владе Србије више пута најављивали изградњу новог онколошког центра у Београду који би био један од најсавременијих у Европи и додаје да је током посете француског председника Макрона 2024. године Вучић поново најавио изградњу велике онколошке болнице вредне неколико стотина милиона евра.
,,Када прођете Пастеровом улицом која је препуна аутомобила и огромне гужве се праве код садашњег Института за онкологију и радиологију Србије који је и једини, можете видети људе из унутрашњости који стрпљиво чекају у реду. Зграда која је прављена 1939. и 1940. године по налогу династије Карађорђевић, данас је преоптерећена и прерасла је своје капацитете”, казала је она.
Она наглашава да је изградња великог онколошког центра са француским партнерима вредног од 300 до 500 милиона евра најављена и 2022. године и додаје да је и директор Института за онкологију и радиологију Србије др Жегарац 2024. године говорио о градњи болнице по француским стандардима, с тим да се њен капацитет повећа за 25 посто.
,,Бивша министарка здравља и некадашња директорка тог института Даница Грујичић неколико пута за свог мандата најављивала је да ће се тај центар градити и да ће бити завршен до 2027. године. Од свих обећања имамо само локацију поред болнице Тиршова 2 која је у изградњи, а радови нису ни почели”, додала је она.
Ракић истиче да у буџету не постоје опредељена средства за тај пројекат ни за 2024. годину, као ни за 2025. годину, али ни у Фискалној стратегији до 2027. године и додаје да су приоритети су ЕКСПО и градња националног стадиона, док је брига о пацијентима који су оболели од малигних болести у другом плану.
,,Проблем је и палијативна нега онколошких пацијената пацијената када заврше лечење, јер немамо центар који ће се њима бавити, већ остају препуштени својим породицама. Здравство и здрава нација су основ доброг функционисања државног система. Већина клиника у Клиничком центру Србије и даље обавља посао у старим зградама подигнутим пре Другог светског рата”, закључила је она.
