Integrisani bezbednosni sistem Grada Beograda predstavlja još jedan u nizu korupcionaških projekata čija je procenjena vrednost 81 milijarda dinara i otvara ozbiljna pitanja u pogledu zakonitosti, ekonomske opravdanosti i zaštite javnog interesa, rekao je danas potpredsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i šef odborničke grupe Miloš Pavlović na konferenciji za medije u Skupštini grada Beograda.
Pavlović ističe da se u obrazloženju predloga odluke, u delu koji se odnosi na ciljeve projekta, navodi da kapitalna investicija iznosi 12,3 milijarde dinara, dok je ukupna naknada za dostupnost sistema koju će Grad Beograd isplatiti privatnom partneru procenjena na 81 milijardu dinara, odnosno oko 690 miliona evra.
,,Istovremeno, kao jedan od ciljeva projekta navodi se da će se savremeni sistem bezbednosti uspostaviti bez značajnih kapitalnih izdataka za grad. Postavlja se logično pitanje: kako grad nema 12,3 milijarde dinara za direktnu investiciju, a ima 81 milijardu dinara za plaćanje privatnom partneru? Prema dostupnim podacima, vrednost ugovorenih plaćanja je približno sedam puta veća od vrednosti početne investicije tokom perioda od deset godina, što otvara ozbiljna pitanja ekonomske opravdanosti i zaštite javnog interesa“, kazao je on.
On naglašava da je u pitanju čista pljačka, kao i da ovakav model može prouzrokovati značajnu materijalnu štetu budžetu Grada Beograda i građanima, uz istovremeno obezbeđivanje značajne imovinske koristi privatnom partneru, zbog čega će, kako navodi, neko morati da odgovara kad-tad.
,,Ovaj posao je nezakonit jer već imamo institucije nadležne za poslove javne bezbednosti – policiju i komunalnu miliciju. Zakonom o policiji jasno je propisano da su poslovi policije zaštita bezbednosti ljudi, imovine i Ustavom i zakonom zagarantovanih prava građana, dok je Zakonom o komunalnoj miliciji utvrđeno da je njena nadležnost obezbeđivanje izvršavanja poslova iz nadležnosti jedinica lokalne samouprave i njihovih javnih preduzeća. Poslove održavanja javnog reda i mira i javne bezbednosti ne može obavljati nijedan drugi subjekt osim policije“, dodao je Pavlović.
Pavlović objašnjava da se na ovaj projekat se ne može primeniti ni Zakon o privatnom obezbeđenju, jer je tim zakonom izričito propisano da se on odnosi na poslove koji nisu u nadležnosti policije, kao i da se poslovi privatnog obezbeđenja obavljaju u zaštićenom objektu, prostoru ili području, a ne na javnim površinama.
,,Nadzor nad ulicama, naseljima, školama i vrtićima u domenu je javne bezbednosti i predstavlja nadležnost državnih organa, a ne privatnih kompanija. Ukoliko Skupština grada usvoji ovaj predlog odluke, Narodni pokret Srbije će, zbog sumnje u njegovu nezakonitost, pokrenuti odgovarajuće postupke pred nadležnim sudom i Ustavnim sudom“, ukazao je on.
Prema njegovim rečima, cilj ovog projekta je formiranje parapolicijske formacije čija bi uloga bila politička, a ne bezbednosna, a ozbiljnu zabrinutost izaziva mogućnost da batinaši sa crnim kapuljačama i vojska narko-dilera koji su izlazili na proteste pokušavajući da spreče blokade i koji su tukli studente, decu, opozicione aktiviste i sve one koji su protiv autokratskog režima Aleksandra Vučića budu angažovana sredstvima iz budžeta grada, čime bi se njihovo delovanje praktično finansiralo javnim novcem.
,,Takav model je nagrađivanje politički motivisanog nasilja i pripremu mehanizma za predstojeće izborne procese. Istovremeno, obrazloženje da se ovim projektom rasterećuje policija nije uverljivo, jer se kapaciteti policije jačaju povećanjem broja policijskih službenika i ulaganjem u njihov rad, a ne formiranjem paralelnih bezbednosnih struktura“, ocenio je Pavlović.
Pavlović navodi da će za rekonstrukciju Kalenić pijace biti potrošeno 2,83 milijarde dinara, odnosno oko 24 miliona evra, čime je Beograd, po vrednosti investicije, postao vlasnik još jednog neslavnog rekorda – najskuplje rekonstrukcije jedne gradske pijace i podseća da je na upravo okončanom tenderu učestvovao samo jedan ponuđač, koji je dostavio ponudu gotovo identičnu procenjenoj vrednosti radova.
,,Reč je o konzorcijumu na čelu sa kompanijom `Jadran` d.o.o, koja je od 2021. godine do danas dobila 539 javnih nabavki ukupne vrednosti gotovo 63 milijarde dinara. Činjenica da je na tenderu za ovako vredan projekat postojao samo jedan ponuđač otvara ozbiljna pitanja u pogledu stvarne konkurencije, jer je uobičajeno da se na velikim kapitalnim projektima kompanije ne prijavljuju ukoliko procenjuju da nemaju realnu mogućnost da budu izabrane kao najbolji ponuđač“, zaključio je Pavlović.
