Интегрисани безбедносни систем Града Београда представља још један у низу корупционашких пројеката чија је процењена вредност 81 милијарда динара и отвара озбиљна питања у погледу законитости, економске оправданости и заштите јавног интереса, рекао је данас потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и шеф одборничке групе Милош Павловић на конференцији за медије у Скупштини града Београда.
Павловић истиче да се у образложењу предлога одлуке, у делу који се односи на циљеве пројекта, наводи да капитална инвестиција износи 12,3 милијарде динара, док је укупна накнада за доступност система коју ће Град Београд исплатити приватном партнеру процењена на 81 милијарду динара, односно око 690 милиона евра.
,,Истовремено, као један од циљева пројекта наводи се да ће се савремени систем безбедности успоставити без значајних капиталних издатака за град. Поставља се логично питање: како град нема 12,3 милијарде динара за директну инвестицију, а има 81 милијарду динара за плаћање приватном партнеру? Према доступним подацима, вредност уговорених плаћања је приближно седам пута већа од вредности почетне инвестиције током периода од десет година, што отвара озбиљна питања економске оправданости и заштите јавног интереса“, казао је он.
Он наглашава да је у питању чиста пљачка, као и да овакав модел може проузроковати значајну материјалну штету буџету Града Београда и грађанима, уз истовремено обезбеђивање значајне имовинске користи приватном партнеру, због чега ће, како наводи, неко морати да одговара кад-тад.
,,Овај посао је незаконит јер већ имамо институције надлежне за послове јавне безбедности – полицију и комуналну милицију. Законом о полицији јасно је прописано да су послови полиције заштита безбедности људи, имовине и Уставом и законом загарантованих права грађана, док је Законом о комуналној милицији утврђено да је њена надлежност обезбеђивање извршавања послова из надлежности јединица локалне самоуправе и њихових јавних предузећа. Послове одржавања јавног реда и мира и јавне безбедности не може обављати ниједан други субјект осим полиције“, додао је Павловић.
Павловић објашњава да се на овај пројекат се не може применити ни Закон о приватном обезбеђењу, јер је тим законом изричито прописано да се он односи на послове који нису у надлежности полиције, као и да се послови приватног обезбеђења обављају у заштићеном објекту, простору или подручју, а не на јавним површинама.
,,Надзор над улицама, насељима, школама и вртићима у домену је јавне безбедности и представља надлежност државних органа, а не приватних компанија. Уколико Скупштина града усвоји овај предлог одлуке, Народни покрет Србије ће, због сумње у његову незаконитост, покренути одговарајуће поступке пред надлежним судом и Уставним судом“, указао је он.
Према његовим речима, циљ овог пројекта је формирање параполицијске формације чија би улога била политичка, а не безбедносна, а озбиљну забринутост изазива могућност да батинаши са црним капуљачама и војска нарко-дилера који су излазили на протесте покушавајући да спрече блокаде и који су тукли студенте, децу, опозиционе активисте и све оне који су против аутократског режима Александра Вучића буду ангажована средствима из буџета града, чиме би се њихово деловање практично финансирало јавним новцем.
,,Такав модел је награђивање политички мотивисаног насиља и припрему механизма за предстојеће изборне процесе. Истовремено, образложење да се овим пројектом растерећује полиција није уверљиво, јер се капацитети полиције јачају повећањем броја полицијских службеника и улагањем у њихов рад, а не формирањем паралелних безбедносних структура“, оценио је Павловић.
Павловић наводи да ће за реконструкцију Каленић пијаце бити потрошено 2,83 милијарде динара, односно око 24 милиона евра, чиме је Београд, по вредности инвестиције, постао власник још једног неславног рекорда – најскупље реконструкције једне градске пијаце и подсећа да је на управо окончаном тендеру учествовао само један понуђач, који је доставио понуду готово идентичну процењеној вредности радова.
,,Реч је о конзорцијуму на челу са компанијом `Јадран` д.о.о, која је од 2021. године до данас добила 539 јавних набавки укупне вредности готово 63 милијарде динара. Чињеница да је на тендеру за овако вредан пројекат постојао само један понуђач отвара озбиљна питања у погледу стварне конкуренције, јер је уобичајено да се на великим капиталним пројектима компаније не пријављују уколико процењују да немају реалну могућност да буду изабране као најбољи понуђач“, закључио је Павловић.
