Маја Гојковић на челу Покрајинске владе представља последњи чин не само обесмишљавања него и понижавања идеје аутономије, која после њеног мандата неће постојати ни у форензичким траговима, јер је ona задужена да угаси светло, али за то не кривим само СНС, рекао је за недељник Време потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Борислав Новаковић.
Новаковић истиче да је напредњачки однос према Војводини од почетка био амбивалентан, као и да су они интимно и идеолошки презирали аутономију Војводине, јер су настали на идеологији Српске радикалне странке, која је заговарала идеју да покрајинску аутономију треба укинути, док су у користољубивом делу политике увидели да се институције, надлежности и буџет покрајине могу користити у властите и страначке сврхе.
,,То се и догодило. Покрајина је маргинализована, политички и медијски скрајнута, али је зато сваки динар и пројекат финансиран из покрајинског буџета претворен у напредњачки капиларни глас. Изгубљен је и привид самосталности, практично је покрајинска аутономија сведена на деташирано одељење централне власти. Никако да прихватимо да децентрализација није начин да се ослаби, него, напротив, да се оснажи држава”, додао је он.
Говорећи о смени Мировићевих кадрова, он наглашава да разлика између бившег војвођанског премијера и Милоша Вучевића није суштинска, али је ипак видљива и додаје да Мировић као искуснији политичар зна да политику не чине само политичари него и квалификовано чиновништво, односно професионалци у администрацији, као и да он није срљао у кадровске резове, већ се понашао одмереније и зрелије од Вучевића, који је од почетка био окружен острашћеним незналицама и страначким керберима.
,,У Вучевићевој екипи верност, лојалност и оданост много су битнији од знања и стручности. Своје полтронство и слугерањски однос према Вучићу он је довео до тачке неукуса. Иза Мировића је остало више кадровских решења која су са стручног становишта брањива и одржива. Зато се сада иде на кадровску талибанизацију и страначко упросечавање и зато је дошло до сукоба између њих двојице, иако су разлике незнатне“, казао је Новаковић.
Када су у питању нова кадровска решења у Српском народном позоришту, он каже да су у супротности са оним што је Војводина, која никада није била прост збир различитих култура и додаје да квалитет није лежао у особености и самосвојности сваке културе посебно него у вишевековној размени вредности и креативном прожимању различитости.
,,Култура толеранције није само уважавала другачијег, него је и различитост прихватала као нешто вредно и квалитетно. Сада се враћамо у идентитетску парадигму, где су на цени разлике. А све што је различито може бити супротстављено, а супротстављено може бити конфликтно. Зато са огромном зебњом и резервом гледам на нова кадровања у СНП“, закључио је он.