Савамала није само прича о незаконитом рушењу, већ о пропуштеној прилици да се открију и пресеку везе између криминала, политике и делова државног апарата, јер да је тада спроведена озбиљна и независна истрага, каснији догађаји, укључујући и случај Сењак, не би били могући, рекао је за телевизију КТВ народни посланик Народног покрета Србије (НПС) Александар Ивановић.
Ивановић подсећа да је током године у Србији забележено око 30 тешких убистава, али да убиство на Сењаку привлачи далеко већу пажњу јавности од било ког претходног случаја, а разлог није само тежина самог злочина, већ чињеница да на овом бруталном и сликовитом примеру постаје видљива застрашујућа спрега мафије и државе и то не појединих сегмената, већ готово читавог државног апарата.
,,Тај спој није кулминирао у ресторану на Сењаку, већ је истовремено и последица и наставак процеса чији је симболички почетак била Савамала која није била никакво рушење уџерица, како је касније покушано да се представи, већ први тренутак у којем су мафија и држава успоставиле нераскидиву копчу. Тада се први пут на сцени појављују маскиране криминалне групе које киднапују и везују ноћног чувара, који је недуго потом преминуо. Док су рушени објекти на терену, полиција је, уместо да заштити грађане и спроведе закон, пружала логистичку подршку операцији тако што није реаговала на бројне позиве грађана“, казао је он.
Он истиче да се још тада у јавности помињао Веселин Милић, као и да је у систему постојало довољно здравог институционалног ткива, Савамала би била повод за свеобухватну истрагу, не само кривичну, већ пре свега финансијску и додаје да је требало утврдити ко су људи који су учествовали у тој операцији, ко их је организовао, ко им је обезбедио заштиту и како је могуће да појединци који заузимају високе позиције у безбедносном апарату државе располажу имовином и некретнинама вредним милионе евра.
,,Владајућа структура окупила је људе са друштвене маргине и прикључила их државним пројектима, очекујући заузврат изборну логистику, прикупљање гласова и обезбеђивање момака с капуљачама за пребијање политичких противника. То је легло лојалиста. Расветљавање убиства на Сењаку открило је да су међу актерима били и људи који су, између осталог, учествовали у обезбеђивању Ћациленда и регрутовању батинаша“, навео је Ивановић.
Ивановић наглашава да је код свих ових догађаја медијско покривање од пресудног значаја јер је пре преузимања државе преузет медијски простор, а када је систем остао без отпора, кључни су постали наратив и комуникација са бирачима и додаје да ако се грађанима дуго и координисано представља паралелна реалност, временом почињу да верују у њу и зато су конференције за штампу важан инструмент власти, не само за обликовање јавног мњења, већ и за усмеравање тока истрага и слање порука шта су пожељни и очекивани правци деловања.
,,Видимо Вучића који води конференције за штампу и саопштава оно што му медијски саветници процене да је политички најисплативије. Он тих дана игра улогу човека који се бори против безакоња, који захтева да држава мора да реагује и да комплетни идиоти морају да се пронађу. Међутим, две године касније више не осуђује тај догађај, већ се њиме хвали, упућујући једину замерку својим сарадницима што све није било завршено током дана. Исти модус операнди имате у бројним случајевима попут Оливера Ивановића или наплатне рампе у Дољевцу“, додао је он.
Према његовим речима, реч је о дубоко проблематичном систему са којим ће се друштво пре или касније морати суочити, као и да је управо сада најопаснији, јер се налази на врхунцу своје декаденције, али да је ипак уверен да броји последње дане, само је питање шта долази после јер ако из свега овога изађу некажњено, нанели смо тектонске пукотине друштву, због прихватања и верификовања таквог стања као нормално и у том случају, ти људи више нису криминалци, већ су предузимљиви и сналажљиви.
,,Подсетићу на предизборна обећања Томислава Николића да ће Србија бити рупа у европском ћилиму. Власт је испунила то обећање, само што су у ту рупу стровалили све нас, а они су се обогатили и покушавају да извлаче новац и увелико планирају животе у другим државама, надајући се да ће побећи од одговорности. Изборни дан одавно није празник демократије, дан када грађани бирају најбоље међу нама на основу њихових имена, програма, идеја и личног интегритета. Уместо тога, избори су постали ратно поприште“, оценио је он.
Говорећи о транспаренту на Палати Албанија, он каже да то здање за њега ових дана има двоструку симболику – прва се односи на величину транспарента „Србија побеђује“ и боје које асоцирају на државну заставу, као и да је неписано правило да што су издајнички потези власти већи, то су транспаренти и симболи државе све масовнији и упадљивији и додаје да су друга симболика птићи.
,,Утисак ми је био крик који се чуо пре скидања банера. То није само крик и вапај тих птица, већ и крик народа, израз нагомиланог незадовољства и осећаја да је догорело, као и позив на реакцију грађана који сматрају да је неопходна промена. Решење није у појединачним корекцијама система, већ у смени власти и враћању институција и државе грађанима“, закључио је Ивановић.
