Добро вече слободни Београде, добро вече слободна Србијо!
Хвала вам што сте данас овде са нама и што и што сте свесни одговорности коју носимо. Хвала вам што не пристајете на то кад вам кажу да треба да ћутимо, да трпимо и да су сви исти.
А докле више да трпимо ову тиранију? Докле да трпимо насиље и сиромаштво? Нећемо више да трпимо! Пукло је трпиво, сада идемо у слободу!
Драги пријатељи, 10 година нас држе у оковима. У оковима неправде, оковима насиља, оковима сиромаштва, оковима криминала и корупције.
Дошло је време да збацимо окове. Збацимо их за нормалан живот и бољу Србију. Збацимо их за пристојне плате и зараде. Збацимо их да бисмо елиминисали насиље, криминал и корупцију.
Хоћемо да направимо земљу где неће извршитељи прогањати самохране мајке из њихових кућа, док се пријатељи великог владара шепуре на својим јахтама, аутомобилима од неколико стотина хиљаду евра и скупоценим вилама. Хоћемо Србију у којој ће пољопривредници моћи да живе од свог рада и да хране нашу земљу. Хоћемо Србију достојанствених грађана, Србију наде и будућности. Ми то можемо!
Драги пријатељи, сви заједно имамо обавезу да испунимо све захтеве протеста Србија против насиља. Имамо обавезу према сваком недужном детету и младом изгубљеном животу. Имамо обавезу према инспекторима које режим прогања
зато што су радили свој посао и открили највећу плантажу марихуане у Европи, коју је организовао режим. Имамо обавезу према храброј полицајки Kатарини Петровић, која је личном жртвом учинила да се сазна да је кум Никола Петровић са својим Меклареном повредио две жене у саобраћаној несрећи и хтео да то сакрије. Имамо обавезу према Александру Обрадовићу, узбуњивачу из Kрушика. Према Милану Јовановићу, новинару коме су запалили кућу. Према
Станики Глигоријевић која је страдала на наплатној рампи у Дољевцу. Имамо обавезу према мајкама из Пећинаца за чију децу нема места у напредњачким вртићима. Имамо обавезу према покојном Оливеру Ивановићу који је страдао као жртва криминала на Косову и Метохији.
Нико од нас, драги пријатељи, не може сам да промени ток историје, али сви заједно можемо да испишемо нову историју. Да преузмемо генерацијску одговорност да се ослободимо тираније и изградимо нормалну Србију. Србију вере, наде и будућности.
Где год сам био са мојим колегама, тражили сте од нас да се ујединимо и да их победимо.
Ујединили смо се и стојимо заједно испред вас! Ујединили смо се за Србију! Али сада смо дви потребни једни другима, да се сви заједно боримо за будућност наше деце.
И ови избори нису тек неки периодични процес који се понавља с времена на време. Овим избором се боримо за опстанак Србије.
Да би опстала Србија, они морају да оду и ми морамо да победимо!
И свима онима који не знају како да помогну, лако је, узмите оловку у руке и изађите на изборе и гласајте за листу број 7 – Србија против насиља! Позовите људе да гласају за нормалну и безбедну Србију. Србију институција. Србију у којој ће они који пљачкају и краду ићи у затвор, а неће бити звезде на Пинку и Хепију.
Чека нас велики посао и морамо да га одрадимо. Зато 17. децембра сви на изборе, а 18. да почнемо да радимо.
Промене су почеле! Хајмо да радимо! Живела слободна Србија! До победе!
