Просвета је стуб и темељ сваког модерног друштва, али за власт у Србији, која из године у годину штеди на грбачи просветних радника, представља трошак уместо инвестиције, рекао је данас председник Извршног одбора Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Ненад Милојичић на седници Скупштине Србије.
Милојичић је у оквиру посланичког питања упитао на основу којих критеријума се бира министар просвете и да ли наслеђује обавезе као и права када се постави на то место и додао да у просвети не ,,цветају руже” у претходних неколико година.
,,Имали смо пуно преговора синдиката и просветних радника са представницима власти и ништа није постигнуто. Шта је са статусом службених лица за просветне раднике који би им дао ауторитет, били би заштићени и побољшала би се ситуација у просвети? Сваке године говорите о повећању плата просветним радницима. Шта се дешава са тим?”, навео је он.
Он подсећа на обећање власти да ће се почетна плата просветних радника у основном и средњем образовању изједначити са републичким просеком и додаје да је у овом тренутку та цифра за 100 евра испод републичког просека.
,,Чак и они просветари који имају од 10 до 40 година радног стажа немају право на јубиларну награду у износу од 100 посто уколико нису чланови неког синдиката, него само 50 посто. Само 30 посто просветних радника су чланови неког синдиката, али то можда и знате па сте решили и на тај начин да уштедите”, додао је Милојичић.
Милојичић се осврнуо и на град Бор, који је некада био познат као центар индустрије и рударења, али у последње време, како каже, све више је познат као центар загађења и показао слике са терена, из окна у рударском басену Бор, на којима се јасно види загађење.
,,Једна од тачака дневног реда седнице Скупштине је и зајам од Европске банке за подизање квалитета ваздуха. То сте требали да предвидите уговорима које сте потписивали са Зиђином и осталим партнерима. Подаци Завода за јавно здравље показују да су честице тешких метала у ваздуху вишеструко изнад дозвољених референтних вредности”, казао је Милојичић.
Према његовим речима, животни век у Бору краћи је за три до пет година у односу на републички просек и то ако људи који тамо живе нису добили неку од малигних болести.
,,Шта ће бити за 10 до 15 година када буде завршено хипер рударење? Чиме ће Борани да се баве и шта ће да раде? Да ли се питате било шта у овој земљи?”, упитао је Милојичић представнике власти.
