Dragi gosti, dragi saborci, članovi mog tima, dragi prijatelji,
Dozvolite mi da vam se prvo iskreno zahvalim što ste danas ovde. Put koji je iza nas nije bio nimalo lak. Počeli smo da gradimo naš novi politički dom šestog avgusta u Topoli i uspeli smo radeći zajedno svakoga dana. Svaki srpski seljak zna koliko je teško podići dom svojim rukama.
Hvala vam na poverenju i podršci, bez vas ništa od ovoga ne bi bilo moguće. Moja je čast i privilegija što mogu da vodim ovakav tim ljudi i hvala vam što ste odabrali baš mene. Imam nimalo lak zadatak da opravdam vaše poverenje. Naravno, i ovom prilikom posebno moram da se zahvalim svim našim delegatima, članovima Narodnog pokreta Srbije, koji su došli iz čitave Srbije. Vi ste samo srce naše organizacije i bez vas na terenu širom zemlje ništa ne bi bilo moguće. Hvala vam!
Danas smo izabrali rukovodstvo stranke koje će u naredne tri godine voditi Narodni pokret Srbije. Potpredsednici su: Bora Novaković, Slavica Radovanović, Miloš Pavlović, Đorđe Stanković, Ivana Rokvić, Uroš Đokić, Ana Jakovljević i Predrag Delić.
Znam da je ono što nam najviše nedostaje danas u političkom životu iskrenost. Zato ću danas sa vama pričati potpuno otvoreno i iskreno. I ne samo danas, već i svakog narednog dana, i obećavam – nikada vas neću lagati. Zato što želim drugačiju političku kulturu, odnosno Srbiju u kojoj će građani da veruju političarima.
Zato mogu iskreno da vam kažem – naša situacija nije laka. Nije laka jer su iza nas godine i godine propadanja. Godine i godine bujanja kriminala i korupcije. Srbija je danas šampion po indeksu korupcije, prva u regionu, najgora u istoriji. Godinama i godinama ćute o najvećim aferama poput Jovanjice, Krušika, Milenijum tima, Rio Tinta, ćute o nerazjašnjenim ubistvima kao što je ubistvo Olivera Ivanovića, krije se da je za vreme ove vlasti nastao najmonstruozniji klan Veljka Belivuka koji je obavljao prljave poslove za vlast, ćuti se o razaranju javnih preduzeća poput Pošte, EPSa, Telekoma, zbog čega je danas cena struje u zadnje tri godine tri puta poskupela za privredu, a dva puta za građane… ćute o rasprodaji prirodnih resursa stranim kompanijama poput PKB-a i o desetinama hiljada hektara koji su prodati Arapima, zlatu i bakru prodatom Kinezima. Godinama i godinama krije se javni dug koji je prešao 36 milijardi od čega je zadnjih deset godina uvećan za 20 milijardi.
Krije se to da su institucije razorene i da služe samo vladajućoj eliti, da su pravosuđe i policija potpuno politizovani i kriminalizovani. Krije se da od mesne zajednice do Vlade vlada politički nepotizam i nestručnost.
Godinama i godinama govori se o rastu plata i penzija, a ćute o tome da sa tim novcem možemo manje da kupimo nego pre deset godina, jer je inflacija u Srbiji veća nego u ratnoj Ukrajini. Ćute o tome kako preživljavaju oni koji primaju penziju 15 hiljada dinara i da 27% građana prima minimalac dok je to u Francuskoj 1.2% a onda nama kažu da smo lider u Evropi. Ćute o tome da ne postoji zemlja na svetu osim nas koja daje stranim investitorima i preko 10.000 evra subvencija po radniku, za platu manju od prosečnih 400 evra. A da onda ti isti strani investitori plaćaju struju 60 evra po mega vat času, a domaći privrednici 150. Godinama i godinama srpski poljoprivrednik je na ivici egzistencije, a katastrofalna agrarna politika je Srbiju dovela dotle da danas uvozimo beli luk iz Kine, krompir iz Francuske, paradajz iz Albanije, mleko iz Poljske, papriku iz Severne Makedonije, meso i svinje iz Evrope i hleb iz Hrvatske, Rumunije i Bugarske.
Godinama i godinama ćute o tome da se na operacije od kojih nam zavise životi čeka predugo. Govori se o izgradnji puteva i bolnica, a niko ne kaže da bismo bez korupcije za te iste pare sagradili tri puta više. Godinama i godinama puna su im usta Kosova i Metohije, a naš narod u južnoj pokrajini prepušten je sam sebi, bez ikakve zaštite i podrške pod sirenama za opasnost žive u stalnom strahu. Oni su katastrofalnom politikom dali u miru ono što ni u ratu nije izgubljeno.
Posledica je stalna neizvesnost i nepravda. I zbog svega toga odlaze nam mladi, odlaze nam doktori, naučnici, uspešni privrednici. Ćute o svemu tome jer godinama i godinama guše nas svojim medijima i cenzurišu svaku kritiku. Jedanaest godina nas vređaju, omalovažavaju, lažu, ucenjuju, prete i nasilje je svuda oko nas. Na ulici, u školi, na radnom mestu, u medijima, politici, u sportu. Sa nasiljem se budimo i idemo da spavamo. Ova vlast generiše nasilje, mržnju i agresiju.
Ipak, nisam ja došao danas ovde da vam govorim o tome. Izašao sam danas pred vas jer, ljudi, ja verujem da mi možemo bolje! Ja verujem da smo mi ti koji možemo da rešimo probleme u ovom društvu. I znamo da za početak i samo sa malom promenom prioriteta možemo imati bolji život. Vi znate da možemo bolje i želite konačno da imate taj izbor – izbor da nešto promenimo.
Na ovim izborima u decembru mi nudimo taj izbor. Lista Srbija protiv nasilja je koalicija građana i političkih partija koje imaju plan i znaju šta treba da uradimo kako bismo živeli bolje, sigurnije, bez neizvesnosti i bez straha.
Zašto to kažem?
Znam da možemo bolje jer je Narodni pokret Srbije svoj program oko kog smo se svi ovde okupili definisao kroz deset programskih ciljeva:
- novo uređenje srbije i reforma političkog sistema
- suzbijanje korupcije i kriminala
- jaka ekonomija kao uslov za bolji životni standar
- energetska stabilnost i efikasnost
- poljoprivreda kao veliki potencijal
- spoljna politika i bezbednost kao garant stabilnosti
- socijalna politika i zdravstvo po meri građana
- obrazovanje, nauka i kultura kao investicija u budućnost
- snažna podrška društvenim grupama
- oslobađanje medija i uspostavljanje kulturnih i etičkih normi ponašanja u javnom prostoru
Znam da možemo da imamo bolji život jer ćemo uspostaviti potpuno nov sistem institucija, jer Srbiji ne trebaju vladari već funkcionalan sistem u kom smo svi jednaki. Ali isto tako uspostavićemo nov privredni ambijent poreskom reformom, progresivnim oporezivanjem, smanjenjem akciza na gorivo za minimum 20 dinara i ukidanjem akcize na struju za građane kao što je to već uradila Hrvatska, kao i transparentnim trošenjem javnih prihoda.
Osnovaćemo državnu Razvojnu banku koja će stimulisati izvozno orijentisane proizvođače, kao i novoosnovane preduzetnike u prvim godinama poslovanja. Možemo bolje jer smo svesni da je ravnomerna razvojna politika ključ uspeha Srbije i zato ćemo strategiju razvoja temeljiti na razvoju IT sektora, unapređenju pametnog razvoja poljoprivrede, profesionalizaciji i reformi javnih preduzeća, smislenom ulaganju u infrastrukturu i što je najvažnije temeljiće se na ulaganju u ljude.
Ljudi su naš najveći resurs, naši naučnici, inovatori i stručnjaci, naši đaci i studenti matematike, fizike, informatike i elektrotehnike koji pobeđuju na svim matematičkim Olimpijadama decenijama unazad. Narodni pokret Srbije prepoznaje taj ljudski potencijal kao razvojnu šansu društva i pokretačku silu koja kroz pametno vođenu razvojnu politiku može da nas dovede do porasta životnog standarda. Ljude kao što su Marjan Ćirković, Ana Jakovljević i Nenad Baletić.
Kroz našu dugu istoriju naučili smo da nas niko neće poštovati ako ne poštujemo sami sebe, i zato naši nacionalni interesi i prirodna bogatstva ne smeju biti predmet trgovine. Ja želim Srbiju koja će biti razvijena poput uspešnih evropskih zemalja, i koja će biti član Evropske unije, jer tu pripada – geografski je u srcu Evrope, ali i dalje nezavisna i slobodna, otvorena i ka istoku i ka zapadu. Ja želim Srbiju koja će biti mesto susreta istoka i zapada.
Znam da možemo bolje jer ćemo doneti petogodišnju strategiju za iskorenjivanje korupcije u okviru koje ćemo se zalagati da sve afere koje su zadesile Srbiju poslednjih decenija budu pravno procesuirane i da svi učesnici odgovaraju. Formiraćemo posebno javno tužilaštvo za borbu protiv korupcije i po uzoru na neke susedne i druge evropske zemlje, koje se efikasno bore protiv te pošasti formiraćemo tužilačko – pravosudnu policiju.
Sa tim alatom u svojim rukama, gde tužilaštvo ima realnu, a ne samo formalno proklamovanu kontrolu nad radom policije, borba protiv korupcije će biti stvarna, a ne fasadna, jer će dobiti na zamahu, pokazujući da niko nije nedodirljiv, pa ni mi sami. Sprovešćemo veting, odnosno preispitivanje imovine i potencijalne veze sa kriminalom rukovodioca u pravosuđu, što su neke zemlje u regionu koje se uspešno bore protiv korupcije već sprovele.
Ovo je jako važno jer je suzbijanje korupcije preduslov za bolji životni standard i jaču ekonomiju. Umesto da novac ostaje u džepovima bliskim vlasti koji se šepure u vilama, skupim automobilima i jahtama, ostaće nam više novca za puteve, škole, plate, penzije, sport, poljoprivrednike, mlade, zdravstvo, nauku…
Znam da možemo bolje jer ćemo doneti zakon o poreklu imovine javnih funkcionera koji će omogućiti proveru imovine ukrštanjem imovine i prihoda javnih funkcionera i oduzimanje nelegalno stečene imovine i vraćanje novca u budžet, a samim tim i adekvatne sankcije prema svakom pojedincu koji je zloupotrebio javnu funkciju i time oštetio građane, državu i njene resurse.
Znam da možemo bolje jer ćemo doneti novu strategiju poljoprivrede i duplirati budžet za poljoprivredu na 10 posto, podsticaćemo mala poljoprivredna gazdinstva i zaštititi domaće proizvode. Milion i po ljudi danas živi od poljoprivrede u Srbiji, 560 hiljada poljoprivrednih gazdinstava i 5.1 milion hektara poljoprivrednog zemljišta. Koliko je to neiskorišćen resurs pokazuje nam to da je godišnji prihod koji se ostvaruje od poljoprivredde u Srbiji je između 5 i 6 milijardi evra dok Holandija koja ima svega 1.5 miliona obradivog hektara od poljoprivrede godišnje prihoduje između 80 i 100 milijardi.
To najbolje pokazuje koliki su nam potencijali koje možemo da iskoristimo uz dobru strategiju. Zato pozivam poljoprivrednike koji su za sutra najavili ko zna koji po redu protest da svoj gnev pokažu na izborima 17. decembra, neće seljaku biti nikad bolje dok su ovi ljudi na vlasti koji su za jedanaest godina pokazali sve što znaju i umeju.
I na kraju, znam da možemo bolje jer ćemo pobediti nasilje. To možemo jer smo spremni da sprovedemo dublja i sistemska rešenja. Ta rešenja obuhvatiće i obrazovni sistem i medijski prostor, ali i policiju, tužilaštvo i sudske organe. Problem nasilja ne može da reši nijedno pojedinačno rešenje, već samo jedna ovakva sveobuhvatna reforma koja će kao krajnji rezultat imati i promenu sistema vrednosti.
Izborićemo se za sistem vrednosti koji promoviše najbolje, koji ceni obrazovanje, rad i rezultate. Samo tako uradićemo sve što je do nas da osiguramo da se nikada više ne ponove slične tragedije. Znam da možda neki od vas misle da naša uloga tu nije velika i da je kućno vaspitanje najvažnije. To je tačno. Kao otac ja sam saglasan sa vama. Ali vas pitam – šta onda kad dete nema kod kuće ljubav i pažnju? Šta onda kad dete odrasta sa svakodnevnim nasiljem u porodici? Da li je ono krivo? Ko će to dete da zaštiti i da mu pokaže pravi put, da ga nauči da nasilje nije odgovor?
U takvim slučajevima naša odgovornost je velika, potrebna su nam sistemska rešenja i službe za socijalni rad u kojima će raditi najstručniji. To je naš cilj.
Čak i sada dok pričamo treba da budemo svesni da ima onih koji se spremaju i rade na tome da nas podele, da bi nas oslabili, a oni nastavili da uništavaju Srbiju. Ja njima kažem danas – nema prve i druge Srbije, postoji samo jedna naša Srbija. Nema leve i desne, prozapadne i proistočne Srbije, postoji samo jedna Srbija. I ta Srbija okupila se pre šest meseci da zajedno plače, zajedno tuguje u tišini. Ta Srbija je jedna i želi samo jedno – da živi u svojoj zemlji, normalno, bez neizvesnosti i bez straha. Ta Srbija izašla je na ulicu da se nada i veruje.
Svaki građanin te naše jedne i jedine Srbije samo želi normalan život, a ja sam siguran da možemo to da ostvarimo. Normalan život je kada ne brinemo za život svoje dece ni u školi ni na ulici, kada u prodavnici ne strepimo od dolaska na kasu, kada od svoje plate možemo da živimo celog meseca i kada naši najstariji mogu od svoje penzije pristojno da žive. Normalan život je kada zemljom ne vlada mafija i kriminal, kada se korupcija suzbija i za nju se odgovara. Normalan život je kada nas ne ponižavaju i ne ucenjuju moćnici, kada bolesni ne čekaju
po pet godina na operaciju od koje im život zavisi… normalan život je kada svako radi svoj posao i kada putovanja nisu luksuz, i kada mladi ne beže iz zemlje već budućnost planiraju u svojoj Srbiji.
Ali da bismo se izborili za normalan život moramo da budemo složni, kako je to sažeto još pre vek i po u jednostavnom stihu koji kaže da će sloga biti poraz vragu.
Na kraju, par reči o tome o čemu su uopšte ovi izbori? Hoćemo li dozvoliti da se prepustimo politici cinizma, ili ćemo probuditi nadu?
Ne govorim ovde o slepom optimizmu – neznanju ili lažnoj veri da će nezaposlenost, visoke cene, kriminal i korupcija i nasilje nestati prosto ako ne mislimo o tome. Ne. Govorim o nadi koja nas je grejala vekovima. Govorim o nadi koja je naše ljude držala na dugom putu ka slobodi. Nadi koja nas je oslobodila ropstva i dala nam nezavisnost. O nadi srpskog seljaka koji ulaže sve što ima verujući da će naredna godina biti plodna. I na kraju, o nadi koja nas je okupila prvi put osmog maja – nada da zajedno možemo da zalečimo tugu i traumu, nada da zajedno zaista možemo nešto da promenimo, nada u Srbiju bez nasilja. Juče je bio dan primirja. Govorim o nadi Natalijine ramonde – ramonde imaju mogućnost vaskrsenja kada je suša – one samo prividno izgledaju kao mrtve, a kad dođe kiša ožive, i zato je zovu „cvet Feniks“. Baš kao i naš narod koji je opstao u svakoj nevolji. Sedamnaestog decembra imaćemo priliku da pokažemo slogu i jedinstvo, priliku da naša Srbija poput Natalijine ramonde nakon suše ponovo ozeleni i procveta.
E to je već nešto drugačije. To je ono što vam ovi ljudi oko mene i ja nudimo. Politiku nade. Dozvolimo konačno sebi da se nadamo i verujemo. Kada bi svako od nas učinio mali korak na ovom putu, kada bismo sve stranke i političko– društvene aktere u Srbiji podstakli da se, umesto manipulacijama i praznim pričama, bave konkretnim problemima i time kako da poboljšaju život građanima, ono što nam danas izgleda nemoguće moglo bi da postane naša realnost. Zajedno možemo da učinimo da godine koje su pred nama budu dobijene, a ne izgubljene.
Ako osećate istu energiju kao ja, ako shvatate urgentnost situacije u kojoj se nalazimo, ako delimo istu nadu, od Subotice do Bujanovca, od Negotina do Priboja, i ako uradimo svi ono što je do nas – onda ne sumnjam da će vrlo brzo iz ovog političkog mraka doći svetliji dan. Poput Natalijine ramonde.
Još jednom na kraju, sve što želim je – da na srpskoj blista grani, bratske sloge zlatan plod! Taj plod ubraćemo zajedno!
Naravno, sve to ja ne mogu sam. To možemo samo zajedno. Svi smo mi jedan tim, ali bih voleo da mi se moji najbliži saradnici sada ovde pridruže.
