Са жаљењем морамо да констатујемо да господин Кавчић није разумео позив Народног покрета Србије на округли сто који се тиче израде методологије за ревизију Јединственог бирачког списка (ЈБС), па поводом његовог саопштења, а у интересу грађана Србије, осврнула бих се на неколико ствари.
Ревизија ЈБС је један од основних предуслова за успостављање демократског система власти у Србији, и приступању изради методологије његове ревизије, кроз договор свих актера у друштву који се баве овом темом, један је од почетних корака којима се иначе у развијеним и демократским друштвима приступа. То је нарочито неопходно јер наведено није могуће урадити у оквиру државних институција, а не желимо да неспремни сачекамо дан када ревизија буде била могућа, већ о томе ваља размишљати раније.
Споменуто саопштење оставља простор за тумачење да израда методологије ревизије бирачког списка, коју би радили стручни људи који се годинама уназад баве изборним процесом и захваљујући којима смо и утврдили све изборне неправилности, као што је на пример ЦРТА, није у овом тренутку битна ствар, већ да је важнији наратив „смењивања опозиције“, не би ли се заузела боља позиција на политичкој сцени.
Када се већ говори о стручним људима, можда ће поједине шокирати информација да и међу опозиционим политичарима има доктора наука, професора универзитета, стручњака из разних области, као и оних који поред свега наведеног имају и дугогодишње искуство рада у државној управи, те добро знају како функционишу државне службе, што је можда и једна од најважнијих референци у борби да Србија постане уређена држава. Ти људи се годинама именом и презименом боре против овог режима, због чега су, не само они већ и њихове породице, на мети таблоида и машинерије која их пропушта кроз „топлог зеца“.
Будући да је господин Кавчић споменуо и питање легитимитета, једино са чиме могу као доктор правних наука да се сагласим је да ова власт више нема легитимитет, а морам и да подсетим да када се говори о легитимитету, говори се увек и само о легитимитету власти. Морам да признам да први пут чујем да постоји и легитимитет опозиције, јер ћемо да ли и колико нека странка има подршку, сазнати на првим следећим изборима, који тек треба да буду расписани и чији су резултати сада свима непознати.
Морам да се осврнем и на реченицу у саопштењу „да опозиција неће бранити студенте од напада“, па би било важно чути како се до тог закључка дошло, јер све што се дешава на терену говори управо супротно. Ако видовњачке инсинуације оставимо по страни, морам да подсетим да су народни посланици опозиције свакодневно на улици са грађанима и студентима, док опозиционе странке пружају бесплатну правну помоћ свима који је затраже, и говорим као адвокат који, заједно са колегама из НПС, широм Србије помаже грађанима који су жртве репресије овог режима.
Везано за рад у Народној скупштини истакла бих неколико ствари. Када као политичка странка добијете поверење грађана на изборима, онда имате много већу одговорност према њима, него кад сте удружење грађана или „слободан стрелац”. Као неко ко је свакодневно са колегама народним посланицима НПС на терену, не могу а да не оспорим став изнет у саопштењу, јер нам грађани јасно говоре да од нас очекују да се боримо свим легалним средствима против овог режима, и подсећају нас да су због тога на изборима за нас и гласали. У прилог томе говори и истраживање које је спровела Нова српска политичка мисао, а које је објављено 27. јуна 2025. године, у коме се наводи да 76,4% грађана сматра да опозиција треба да учествује у раду Народне скупштине. Поред борбе у Парламенту, опозиција се бори и на улици, али и у међународној арени, и то је оно што може у аутократском режиму у коме нема приступ медијима са националном фреквенцијом, док се константно бори са сатанизацијом са свих страна као да је она проблем у овој држави, а не да је то корумпирана и узурпаторска власт.
Апсолутно сам свесна да постоје и замерке на одређене опозиционе политичаре, али је прилично аматерски и непринципијелно да се ставља знак једнакости међу свим опозиционим политичарима. Свако ко је искрен у борби против овог режима, зна да нема знака једнако, а и да би једини конструктиван приступ у овој борби био тај да се, ако је потребно из политичког живота уклоне они који који су спорни, а не да се због те мањине ниподаштава и унижава значај рада свих оних који су из искрених побуда ушли у политичку арену, не би ли дали допринос у праведној борби против зла.
Истини за вољу, подсетила бих да је господин Кавчић на парламентарним изборима 2020. године био кандидат за посланика на листи Доста је било – Саше Радуловића, те се поставља питање да ли и његово друштвено ангажовање из тог разлога треба да доведемо у питање.
На крају, подсетила бих и на то да је Народни покрет Србије први позвао на расписивање ванредних парламентарних избора још 26. априла 2025. године, а 30. јуна 2025. године је у складу са Уставом Републике Србије и Законом о избору народних посланика посланичка група Народни покрет Србије – Ново лице Србије, поднела званичан захтев за хитно расписивање ванредних парламентарних избора председнику Републике Србије Александру Вучићу и распуштање Народне скупштине,
Изражавам наду да ће се превазићи замке деценијске реторике како су „сви у опозицији су исти“, као и да ћемо се сви подсетити да у овој земљи треба усмерити снаге на смену аутократске власти, а не опозиције, и да ћемо у наредном периоду престати са поделама међу онима који се боре за исти циљ. Оно што морамо да урадимо је да чистог срца, стављајући личне интересе по страни, кренемо путем солидарности, заједништва и суштинске реформе овог система, како нам се оваква власт никада више не би поновила. А ако има оних којима смета заједнички фронт, јединство и разговор у борби против Александра Вучића, то говори више о њима самима.
др Ана Јаковљевић
адвокат и народна посланица Народног покрета Србије
