Država mora da se bori da proizvodnja maline, koja je naš strateški proizvod, bude na prvom mestu, a ne svinjske glave i papci, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodosnabdevanje u Skupštini Srbije.
,,Politika države, vlasti i Ministarstva poljoprivrede treba da kreira uslove za proizvodnju i pravi okvire, a to što će jedne godine da nam daju nešto, a već sledeće će na nekoj krivini to da nam uzmu, dovelo je do toga da kompletna poljoprivreda u Srbiji propada i devastira se, a dobro prolaze samo trgovci”, ocenio je on.
Aleksić podseća da je Srbija bila lider u proizvodnji malina u svetu, ali, nažalost to više nije slučaj, pa smo sa prvog ili drugog mesta pali na, nekad treće, ali uglavnom smo na četvrtom ili petom mestu, sa tendencijom pada, jer se smanjuju površine pod malinom i dodaje da ne postajemo neko ko se bori za lidersku poziciju nego neko ko će da se bori za preživljavanje.
,,Malina je važan proizvod Srbije, posebno što je jedna od najmanje zastupljenih voćarskih kultura u celom svetu i godišnje se proizvede između 400.000 i 500.000 tona. Možemo da zauzmemo značajno mesto, ali to bi značilo da povećavamo površine pod malinom, da smanjujemo troškove proizvodnje, da proizvođači malina mogu da imaju kontinuitet u proizvodnji, a ne da jedne godine dobiju novac i šire zasade, a sledeće godine su prinuđeni, ih, kad cena bude duplo manja, da ih krče”, kazao je on.
Prema njegovim rečima, tamo gde možemo da budemo najbolji, to treba i da iskoristimo, s obzirom na brojne prednosti koje posedujemo, kao što su: klima, ljudi koji umeju da rade svoj posao, kvalitetan proizvod, ali to ne mogu da urade ni poljoprivrednici, ni hladnjačari već država kroz strategiju kroz koju će biti predviđena sistemska podrška proizvođačima, ali ne godišnja, već desetogodišnja.
,,Da bi mlad čovek odlučio da ostane na selu i podigne hektar malina mora da zna šta ga čeka u narednih 10 godina ili će da pokuša, propadne i ostavi sve i ode da vozi kamion u Nemačkoj. Tako je i sa malinom, jabukom, borovnicom, mlekom… Mi ne možemo da utičemo na svetsku cenu, ali mora da postoji određeni deo budžeta koji će da služi za zaštitne minimalne cene određenih proizvoda za koje država proceni da su strateški. NPS se time bavi u svom programu i o tome godinama pričamo”, dodao je on.
Aleksić objašnjava da kada dođe do poremećaja na svetskom tržištu, mora da se obezbedi minimum da ljudi mogu te godine da održe svoju proizvodnju i da nastave time da se bave, a ne da razmišljaju da prestanu i dodaje poljoprivreda ima i demografsku dimenziju, pored ekonomske, pa neko ko u svom selu ne može da živi od toga što radi, a što su radili i njegovi očevi i dede, mora da se snalazi i da radi nešto drugo.
,,Mi se ne takmičimo sami sa sobom, kao što se ni malina ne prodaje u Srbiji, već najveći deo odlazi na izvoz. To što pričate da je budžet istorijski lepo zvuči samo u medijima. Sistemski problem je nepredvidivost subvencija, pa i to malo muke što ljudi treba da dobiju, ne znaju kada će. Ostali ste dužni za 2024. godinu i kada isplatite dug, budžet za ovu godinu je manji – nije 111 milijardi već manji za onoliko koliko dugujete. U Srbiji dok se ne podigne narod nema šanse da vlast čuje građane, poljoprivrednike i sve ostale ljude. Svi smo u istom problemu”, zaključio je Aleksić.
