Држава мора да се бори да производња малине, која је наш стратешки производ, буде на првом месту, а не свињске главе и папци, рекао је данас председник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Мирослав Алексић на седници Одбора за пољопривреду, шумарство и водоснабдевање у Скупштини Србије.
,,Политика државе, власти и Министарства пољопривреде треба да креира услове за производњу и прави оквире, а то што ће једне године да нам дају нешто, а већ следеће ће на некој кривини то да нам узму, довело је до тога да комплетна пољопривреда у Србији пропада и девастира се, а добро пролазе само трговци”, оценио је он.
Алексић подсећа да је Србија била лидер у производњи малина у свету, али, нажалост то више није случај, па смо са првог или другог места пали на, некад треће, али углавном смо на четвртом или петом месту, са тенденцијом пада, јер се смањују површине под малином и додаје да не постајемо неко ко се бори за лидерску позицију него неко ко ће да се бори за преживљавање.
,,Малина је важан производ Србије, посебно што је једна од најмање заступљених воћарских култура у целом свету и годишње се произведе између 400.000 и 500.000 тона. Можемо да заузмемо значајно место, али то би значило да повећавамо површине под малином, да смањујемо трошкове производње, да произвођачи малина могу да имају континуитет у производњи, а не да једне године добију новац и шире засаде, а следеће године су принуђени, их, кад цена буде дупло мања, да их крче”, казао је он.
Према његовим речима, тамо где можемо да будемо најбољи, то треба и да искористимо, с обзиром на бројне предности које поседујемо, као што су: клима, људи који умеју да раде свој посао, квалитетан производ, али то не могу да ураде ни пољопривредници, ни хладњачари већ држава кроз стратегију кроз коју ће бити предвиђена системска подршка произвођачима, али не годишња, већ десетогодишња.
,,Да би млад човек одлучио да остане на селу и подигне хектар малина мора да зна шта га чека у наредних 10 година или ће да покуша, пропадне и остави све и оде да вози камион у Немачкој. Тако је и са малином, јабуком, боровницом, млеком… Ми не можемо да утичемо на светску цену, али мора да постоји одређени део буџета који ће да служи за заштитне минималне цене одређених производа за које држава процени да су стратешки. НПС се тиме бави у свом програму и о томе годинама причамо”, додао је он.
Алексић објашњава да када дође до поремећаја на светском тржишту, мора да се обезбеди минимум да људи могу те године да одрже своју производњу и да наставе тиме да се баве, а не да размишљају да престану и додаје пољопривреда има и демографску димензију, поред економске, па неко ко у свом селу не може да живи од тога што ради, а што су радили и његови очеви и деде, мора да се сналази и да ради нешто друго.
,,Ми се не такмичимо сами са собом, као што се ни малина не продаје у Србији, већ највећи део одлази на извоз. То што причате да је буџет историјски лепо звучи само у медијима. Системски проблем је непредвидивост субвенција, па и то мало муке што људи треба да добију, не знају када ће. Остали сте дужни за 2024. годину и када исплатите дуг, буџет за ову годину је мањи – није 111 милијарди већ мањи за онолико колико дугујете. У Србији док се не подигне народ нема шансе да власт чује грађане, пољопривреднике и све остале људе. Сви смо у истом проблему”, закључио је Алексић.
