Izveštaj o izvršenju budžeta je upozorenje jer ako se ovako nastavi godina će biti izgubljena, a građani će to platiti svojim zdravljem, vremenom i dostojanstvom, rekla je danas pokrajinska poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Milica Tomić na sednici Skupštine AP Vojvodine.
,,Ovaj izveštaj je potvrda da administracija tapka u mestu, dok stvarni život čeka. Dok vi vrtite tabele, ljudi čekaju vodu, kanalizaciju, funkcionalne škole i normalne puteve. Pola godine je protraćeno. Više od 10 milijardi dinara prenetih sredstava, što je čak 117 posto više od planiranog, pokazuje da ni ono što ste prošle godine ostavili, niste stigli da potrošite kako treba, a ni sada ne uspevate”, kazala je ona.
Ona ističe da je Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, koji je ključni resor za pokrajinu, ostvario tek trećinu plana, dok se novac Sekretarijata za kulturu i informisanje premešta „odstupanjima“, mimo šire javne rasprave, bez ikakve stvarne odgovornosti i dodaje da se kultura ne može planirati tako što se stalno krpi iz rezerve.
,,Infrastrukturni problemi su i dalje nerazrešeni. Voda u Vrdniku je još uvek problem. Kanalizacija u Lovćencu? Na papiru. Saobraćajnice u Petrovaradinu su u fazi večnog planiranja. Škole sa opasnim materijalima? Još uvek bez sanacije. Ne govorimo o luksuzu, nego o osnovnim uslovima za život. Podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju čine 6,01 posto izvršenja, razvoj šumarstva i lovstva 1,40 posto, a više kapitalnih projekata nula dinara izvršenja i to nije greška u sistemu, već sistem bez kapaciteta”, dodala je ona.
Tomić naglašava da NPS zahteva objavljivanje isplata iz rezerve sa datumom, iznosom i obrazloženjem, u roku od sedam dana, objavljivanje kompletnog spiska kapitalnih projekata sa rokovima i realizacijom, transparentnost u korišćenju tekuće rezerve, realističan, odgovoran rebalans, mesečno izveštavanje o izvršenju i odgovornost sa imenom i prezimenom za svako promašeno ulaganje.
,,Obim budžeta posle rebalansa ide naniže. Ne zato što ste racionalizovali, već zato što niste pogodili realnost. Deficit ostaje ogroman, a pokrivate ga onim što je ostalo iz prethodnih godina kao da će građani živeti od prenetih stavki, a ne od urađenih poslova. Tekući prihodi padaju, a tekući rashodi jedu gotovo sve. Dakle, sistem troši na sebe, a ne na građane. Ovo nije rebalans, ovo je budžetska reanimacija bez defibrilatora”, ocenila je Tomić.
Prema njenim rečima, tekuća budžetska rezerva je postala alat za krpljenje svega što se nije smelo propustiti u planiranju, dok su projekti koji su trebalo da budu vidljivi svakom građaninu, kao što su rekonstrukcije školskih zgrada, kanalizacione mreže, lokalni putevi u selima Južnog Banata, digitalizacija učionica, protivgradna zaštita, završili sa nula dinara izvršenja do 30. juna.
,,Prvo asfaltirajte ulice koje građani koriste, pa tek onda puteve ka sopstvenim kabinetima. Mogli ste da kompletno zamenite vodovodne mreže u Vrdniku da ljudi ne nose bidone kad temperatura pređe 35 stepeni, sanirate škole sa azbestom i vlagom, rešite kanalizaciju u naseljima Južnog Banata da dvorišta ne budu septičke jame, nabavite sanitetska vozila i opremu za domove zdravlja, merite kvalitet vazduha i reciklažni centri u industrijskim gradovima poput Pančeva, umesto recikliranja budžetskih izgovora. Novca ima, ali nedostaje odluka da se troši na ljude, a ne na partiju”, rekla je Tomić.
Kada je u pitanju međunarodni sporazum sa Gomeljskom oblašću u Belorusiji, Tomić kaže da je u pitanju sporazum bez jasnog cilja, troškovnika i merljivih rezultata i dodaje da traje pet godina, ali se i automatski produžava za još toliko, ne zahteva izveštaj, nema klauzulu o proceni učinka i nema nadzora.
,,Potpisujemo blanko saglasnost i molimo se da bar neka brošura bude odštampana na srpskom. Ako nekome i padne na pamet da iz sporazuma izađe ima samo jedan mali prozor, u roku od tri meseca i to pismenim putem jer ga u suprotnom, automatski produžujemo. I kao šlag na tortu navodi se da se projekti koji su započeti ne prekidaju čak i ako raskinete sporazum. Dakle, vezujemo ruke sledećim skupštinskim sazivima, vezujemo budžet, vezujemo građane, bez ikakve političke kontrole. Nema nijedne jedine rečenice o zaštiti interesa Srbije”, kazala je ona.
Ona kaže da nema nijedne klauzule o usklađivanju sa međunarodnim ugovorima, ni sa rezolucijama EU, ni sa normama UN i dodaje da zatvaramo oči samo da bi vlast mogla da kaže da se „međunarodno angažuje“.
,,A zašto baš Belorusija? Nema stručnjaka u Danskoj? Nema zelenih politika u Holandiji? Nema partnera u Češkoj, Slovačkoj, Estoniji? Ima, ali tamo se traži učinak, izveštaj i pravilo. Tamo se ne putuje bez svrhe. Ako vam je više stalo do foruma u Gomelju nego do škole u Bečeju, Ako vam je važnije slikanje u hotelu nego rendgen u domu zdravlja, Ako vam je bitnija dnevna soba kabineta od života jednog sela onda niste vlast za ovaj narod”, dodala je ona.
Govoreći o godišnjem izveštaju JVP ,,Vode Vojvodine”, ona kaže da je u pitanju ogledalo odnosa vlasti prema javnom novcu i javnoj bezbednosti, kao i da na tom staklu izbijaju tri jasna signala za uzbunu: sistemsko potcenjivanje održavanja, eksplozija nabavki mimo konkurencije i nagli uspon konzorcijuma sa političkim zaleđem i četvrti – pokušaj da se sve to prekrije frazom „istinito i objektivno“.
,,Za održavanje treba 6,4 milijarde, planirano je 4,6, a ni to nije izvršeno. Rupa je 1,8 milijardi i traje godinama. Radovi se izvode na 30 do 70 posto normi, efikasnost sistema pada i do 50 posto. To znači da je nivo zaštite ljudi i imovine svesno spušten. Ako znate da je rupa 1,8 milijardi, zašto novac curi na fleksi – nabavke, a ne ide u nasipe i pumpe?”, upitala je ona.
Prema njenim rečima, za svaku neizvršenu obavezu, pogrešan prioritet i sumnjivu javnu nabavku postoji ime i prezime i doći će dan kada će se podneti računi i kada više neće biti dovoljno da se kaže „nismo znali“, jer znali ste i ćutali i potpisivali.
,,Izveštaj JP ,,Vojvodinašume” pokazuje da su za ovu vlast šume resurs, ali i bankomat; kao što je budžet instrument razvoja, ali i aparat za prelivanje ka našima. Ukupni poslovni prihodi ovog preduzeća 2024. godine iznose 7,18 milijardi dinara, rashodi 7,11 milijardi. Operativni rezultat? Tek 76 miliona u plusu. Ali kada dodamo finansijske i vanredne stavke godina završava sa minusom od 3,4 miliona dinara. Ako je sve sjajno, zašto je završni rezultat negativan?”, dodala je ona.
Tomić dodaje da samo tokom 2024. godine, neto odlazak sredstava iz investicionih aktivnosti iznosi 337 miliona dinara, dok ukupna investiciona potrošnja iznosi 1,42 milijarde, od čega na mehanizaciju i opremu odlazi 239 miliona i dodaje da je proizvedeno i prodato 602.080 m kubnih drveta, a krajnji saldo je negativan.
,,Ko uzima razliku? Ne građani. Ne sistem. Ne buduće generacije. Nego mali krug ljudi i firmi koji šumu vide kao izvor gotovine, a ne prirodni resurs. Dok je šuma za njih poslovna prilika, za narod je ona voda, vazduh, zaštita i sigurnost. Zloupotreba šume je zloupotreba javnog interesa. Građani nisu slepi. Vide da se šume koriste kao logistika za partijske ugovore. Vojvodinašume nisu ničiji bankomat, a vlast koja to dopušta postaje saučesnik”, zaključila je ona.
