Iz Narodnog pokreta Srbije Zrenjanin saopšteno je da je svojevremeno cela zemlja imala priliku da vidi kako je nekadašnji ministar privrede Goran Knežević, njihov sugrađanin, pio mleko, uveravajući sve da je ispravno, iako jedino što je uradio je da pomerio granicu aflatoksina.
Verovatno smatrajući da je ispravan put do građana ispijanje pojedinih tekućina, čekamo kada će mlađani Kapelan da popije čašu vode sa slavine, uveravajući nas da je ispravna za piće. Nema veze što nije zadovoljen zakonski minimum da je na svim mernim mestima uzorkovana voda ispravna u kontinuitetu od šest meseci.
Dakle, tek nakon tog perioda se može proglasiti uspeh lokalne vlasti, da je nakon samo 13 godina vladavine rešila problem pijaće vode, iako tek polovično, jer ni jedno od 22 sela u opštini i dalje neće imati ispravnu vodu iz lokalnih vodovoda.
I na sve to, dobismo još jedan biser, a to je da nam je kvalitet vazduha 1. kategorije, po novom propisu od septembra 2024. godine.
Narodni pokret Srbije Zrenjanin pita da li će gradonačelnik Salapura da udiše pred svekolikim građanstvom, kako bi nas uverio da je vazduh odličan. U stvari, znamo da neće, jer se prethodnih dana, iako je običaj da se za Dane piva producira po gradu, bilo nemoguće videti gradonačelnika među plebsom, što ne menja činjenicu da nam je vazduh sve, samo ne kvalitetan.
Naime, po direktivi EU, koja je stupila na snagu novembra prošle godine, propisana je srednja dnevna granična vrednost za PM2.5 -> 25µg/m3 uz tolerisanih 18 dana godišnje sa prekoračenjem iste.
Na koliko mernih mesta (i za koliko) je ovaj limit prekoračen do 25. jula 2025. godine, a ostalo je još više od 150 dana do kraja godine? Na dva merna mesta u Zrenjaninu, već više od duplo od dozvoljenih 18 dana godišnje, tačnije 41 i 39 dana.
I onda stižemo do cifre od 60 miliona dinara koliko je koštala nova oprema, odnosno tri aparata, automatski hromatograf, stanica za automatski monitoring, koju je donirao Grad, a putem prekogranične saradnje sa Rumunijom biće obezbeđena pokretna stanica za merenje kvaliteta vazduha. Šta meri ta oprema, kada je evidentno da je kvalitet vazduha izuzetno loš i u kakvoj su korelaciji stvarne vrednosti zagađujućih čestica i rezultati koje država prezentuje, preko skupo plaćene opreme? Nikakvoj, osim što onaj ko plaća, taj i nameće rezultate.
