Као економиста и председник ресорног одбора, осећам професионалну обавезу да изнесем истину о предложеном Ребалансу буџета за 2026. годину. Нема овде места за улепшавање. Бројке су сурове. Званични предлог тврди да планирани буџетски дефицит износи 357,3 милијарде динара, док је укупни фискални резултат наводно 396 милијарди динара. То је апсолутно нетачно.
Применом међународне ГФС методологије ММФ-а и Светске банке, долазимо до потпуно другачије реалности. Стварни фискални дефицит наше државе износи приближно 571 милијарду динара. Преведено, то је близу 4,9 милијарди евра. Држава је кроз чисту рачуноводствену гимнастику сакрила чак 213,7 милијарди динара стварних фискалних издатака испод црте.
КАКО СЕ КРИЈЕ ДЕФИЦИТ?
Све се одвија кроз такозвану набавку финансијске имовине. Од 190 милијарди динара планираних за ову намену, држава приказује само ситних 15 милијарди динара изнад црте као расход. Остатак од масивних 175 милијарди књиже изван обрачуна дефицита под маском ,,позајмица за ликвидност” неликвидним предузећима. Подаци Агенције за привредне регистре разоткривају суштину ових пласмана. У кризној 2022. години стопа наплате оваквих давања била је мизерних 7,5 одсто. Према члану 2, тачки 25 Закона о буџетском систему, овакви државни зајмови имају чист карактер субвенција и по закону се морају третирати као расходи.
КОЛАПС ЈАВНОГ СЕКТОРА
Док слушамо бајке о профитабилности, званични извештај АПР-а за 2025. годину показује озбиљну дестабилизацију. Збирни нето губитак јавних предузећа скочио је за 30 одсто, односно на 11,7 милијарди динара. Укупан кумулативни губитак је достигао застрашујућих 352,1 милијарду динара. Имамо 94 јавна предузећа која се налазе у техничком банкроту, са губитком изнад висине капитала од 70,8 милијарди динара. Грађевински сектор ових предузећа бележи потпуну експлозију губитака од невероватних 88,4 одсто, достигавши 22,7 милијарди динара у минусу. Зато се плаћања огромних обавеза за ЈП ,,Путеви Србије” редовно скривају ван буџетског дефицита под ставком отплате спољног дуга.
НОВЕ ОБАВЕЗЕ И МЕГАЛОМАНСКИ ПРОЈЕКТИ
Поред свега овога, ребаланс предвиђа издавање нових државних гаранција од чак 413,5 милијарди динара (преко 3,52 милијарде евра). Највећи део, гаранција од 1,9 милијарди евра, иде за ЕПС АД и пројекат соларне мреже. Држава нам то товари на леђа док истим тим јавним предузећима у овом тренутку недостаје 335 милијарди динара обртних средстава само за нормално функционисање.
Истовремено, новац из текућих пореских прихода цури на прескупе пројекте. Само у 2026. години издвајамо преко 106,5 милијарди динара:
• ЕКСПО Београд 2027: 37,2 милијарде динара сада, уз пројекцију за 2027. годину од још 50,1 милијарду.
• Национални фудбалски стадион: 11,2 милијарде у 2026, уз 16,4 милијарде динара у 2027. години.
• Саобраћајна инфраструктура: Пруга ка стадиону коштаће 19,9 милијарди динара, а линијска инфраструктура око њега 18,7 милијарди.
• Београдски метро: 19,5 милијарди у 2026, чија алокација нагло скаче на 77,8 милијарди динара у 2027. години.
Ове бројке нису моја слободна процена. Оне су јавно доступне из документације Министарства финансија, АПР-а и НБС. Текућа ликвидност се одржава екстремно скупим задуживањем, док губитке и стадионе плаћају грађани директно из буџета, супротно начелима ефикасности Закона о буџетском систему.
Ненад Балетић
Председник ресорног одбора за привреду и предузетништво Народног покрета Србије
