Већ више од 20 година Зрењанинци имају проблем са водом за пиће. Да ли је у питању забрана, пуштање ,,нове” воде кроз старе цеви, епидемија кварова бојлера и водокотлића или цена – готово да више није ни важно, јер су на то навикнути.
Барем градоначелник и остали из власти тако третирају све наше суграђане. Када читав град остане без капи из славина, не оглашава се, не слика се, нема га нигде, чека да прође. Не пролази, и неће проћи, јер су грађани бесни.
Народни покрет Србије Зрењанин је од Града и ЈКП водовод тражио информације од јавног значаја о цистернама за воду. Одговор градске управе је да им је потребан продужени рок од 40 дана како би одговорили на питање где су 3 цистерне које наводно постоје у граду. ЈКП Водовод и канализација је одговорио да имају једну цистерну, коју користе по потреби и у ванредним ситуацијама.
Није цистерна чиода, да нестане и да се не зна где се налази, а две цистерне нису две чиоде, па их је још теже изгубити. И онда се прошле недеље деси да опет останемо без воде, и тек након објаве на друштвеним мрежама и питања где су цистерне, а већ 5 или 6 сати по нестанку воде, када је постало јасно да ће нормализација снабдевања водом окаснити, добијамо информације од комшија да је једна цистерна постављена у насељу 4. јули, на раскрсници улица Лазе Костића и Иве Војновића. Добро је да знамо да неко чита шта опозиција пише по друштвеним мрежама, али би нам било драже да се реагује проактивно, а не тек након указивања на проблем.
И том приликом, опет ни слике ни тона од градоначелника. Он врло селективно бира шта су теме којима ће посветити пажњу, а проблеме и даље гура под тепих. Добро је да је бар свестан чињенице да су грађани љути, јер смо сваке ноћи без воде. Да ли су у питању рестрикције, покушаји сређивања девастиране инфраструктуре или нешто треће, Зрењанинце не интересује. Интересује их како ће платити рачуне за воду, како ће купити нове уређаје, јер се све више кваре и машине за веш и судове, и да ли ће моћи да се истуширају по овим врелим данима.
