Kao ekonomista i predsednik resornog odbora, osećam profesionalnu obavezu da iznesem istinu o predloženom Rebalansu budžeta za 2026. godinu. Nema ovde mesta za ulepšavanje. Brojke su surove. Zvanični predlog tvrdi da planirani budžetski deficit iznosi 357,3 milijarde dinara, dok je ukupni fiskalni rezultat navodno 396 milijardi dinara. To je apsolutno netačno.
Primenom međunarodne GFS metodologije MMF-a i Svetske banke, dolazimo do potpuno drugačije realnosti. Stvarni fiskalni deficit naše države iznosi približno 571 milijardu dinara. Prevedeno, to je blizu 4,9 milijardi evra. Država je kroz čistu računovodstvenu gimnastiku sakrila čak 213,7 milijardi dinara stvarnih fiskalnih izdataka ispod crte.
KAKO SE KRIJE DEFICIT?
Sve se odvija kroz takozvanu nabavku finansijske imovine. Od 190 milijardi dinara planiranih za ovu namenu, država prikazuje samo sitnih 15 milijardi dinara iznad crte kao rashod. Ostatak od masivnih 175 milijardi knjiže izvan obračuna deficita pod maskom ,,pozajmica za likvidnost” nelikvidnim preduzećima. Podaci Agencije za privredne registre razotkrivaju suštinu ovih plasmana. U kriznoj 2022. godini stopa naplate ovakvih davanja bila je mizernih 7,5 odsto. Prema članu 2, tački 25 Zakona o budžetskom sistemu, ovakvi državni zajmovi imaju čist karakter subvencija i po zakonu se moraju tretirati kao rashodi.
KOLAPS JAVNOG SEKTORA
Dok slušamo bajke o profitabilnosti, zvanični izveštaj APR-a za 2025. godinu pokazuje ozbiljnu destabilizaciju. Zbirni neto gubitak javnih preduzeća skočio je za 30 odsto, odnosno na 11,7 milijardi dinara. Ukupan kumulativni gubitak je dostigao zastrašujućih 352,1 milijardu dinara. Imamo 94 javna preduzeća koja se nalaze u tehničkom bankrotu, sa gubitkom iznad visine kapitala od 70,8 milijardi dinara. Građevinski sektor ovih preduzeća beleži potpunu eksploziju gubitaka od neverovatnih 88,4 odsto, dostigavši 22,7 milijardi dinara u minusu. Zato se plaćanja ogromnih obaveza za JP ,,Putevi Srbije” redovno skrivaju van budžetskog deficita pod stavkom otplate spoljnog duga.
NOVE OBAVEZE I MEGALOMANSKI PROJEKTI
Pored svega ovoga, rebalans predviđa izdavanje novih državnih garancija od čak 413,5 milijardi dinara (preko 3,52 milijarde evra). Najveći deo, garancija od 1,9 milijardi evra, ide za EPS AD i projekat solarne mreže. Država nam to tovari na leđa dok istim tim javnim preduzećima u ovom trenutku nedostaje 335 milijardi dinara obrtnih sredstava samo za normalno funkcionisanje.
Istovremeno, novac iz tekućih poreskih prihoda curi na preskupe projekte. Samo u 2026. godini izdvajamo preko 106,5 milijardi dinara:
• EKSPO Beograd 2027: 37,2 milijarde dinara sada, uz projekciju za 2027. godinu od još 50,1 milijardu.
• Nacionalni fudbalski stadion: 11,2 milijarde u 2026, uz 16,4 milijarde dinara u 2027. godini.
• Saobraćajna infrastruktura: Pruga ka stadionu koštaće 19,9 milijardi dinara, a linijska infrastruktura oko njega 18,7 milijardi.
• Beogradski metro: 19,5 milijardi u 2026, čija alokacija naglo skače na 77,8 milijardi dinara u 2027. godini.
Ove brojke nisu moja slobodna procena. One su javno dostupne iz dokumentacije Ministarstva finansija, APR-a i NBS. Tekuća likvidnost se održava ekstremno skupim zaduživanjem, dok gubitke i stadione plaćaju građani direktno iz budžeta, suprotno načelima efikasnosti Zakona o budžetskom sistemu.
Nenad Baletić
Predsednik resornog odbora za privredu i preduzetništvo Narodnog pokreta Srbije
