Град Београд ће у следећој години морати да се задужи 9,7 милијарди динара чиме ће се, на већ постојеће дугове, додатно оптерећивати финансијски и град и грађани, који ће платити то задуживање кроз повећање цена јавних комуналних предузећа, рекао је данас на седници Скупштине града Београда потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и шеф одборничке групе Милош Павловић.
,,Град Београд у 2026. години нема довољно редовних прихода, има фискални дефицит, мора да враћа старе дугове, троши новац из прошлих година и истовремено се додатно задужује. Краткорочно новца има, али се он обезбеђује кредитним задужењима и трошењем резерви, а не стабилним приходима”, казао је Павловић.
Павловић истиче да буџет града Београда за 2026 годину износи 205,4 милијарде динара и то је званична цифра из Одлуке о буџету која представља сав новац којим град планира да располаже наредне године, али да буџет није уравнотежен и реалан.
,,Према званично усвојеном завршном рачуну града за 2024. годину укупни приходи и примања буџета су били 168 милијарди динара, што је 90 посто од тада пројектованог, а сада се за 2026. годину планира 205 милијарди што је за 37 милијарди више од реалног, односно то је показатељ да је скоро 20 посто буџета за наредну годину нереално и неостварљиво. Са задатим трошковима само ће се повећати дугови нашег главног града, а самим тим и свих Београђана”, додао је он.
Он подсећа да у самој Одлуци о буџету пише да град има фискални дефицит од 7,15 милијарди динара, што значи да редовни приходи Београда нису довољни да покрију планиране расходе и троши се више него што се зарађује и додаје да поред тога, град у 2026. години мора да врати 5,3 милијарде динара старе главнице дуга по основу кредита.
,,Када се фискaлни дефицит и отплата дуга по кредитима саберу, долазимо до податка да граду у 2026. години недостаје укупно 12,45 милијарди динара како би нормално функционисао. Тај мањак се не покрива на један начин, већ комбинацијом два извора. Први извор је ново задуживање – град планира да се у 2026. години задужи за 4,46 милијарди динара, што је износ који је експлицитно наведен у одлуци”, објаснио је он.
Павловић указује да су други извор пренета неутрошена средства из ранијих година, у износу од 7,98 милијарди динара која се користе да се закрпи буџет и додаје да у буџету 63 милијарде иде на саобраћај, 80 милијарди на коришћење услуга и роба и то на сталне трошкове, услуге по уговору, трошкове путовања, специјализоване услуге, текуће поправке и одржавања, док су 26,5 милијарди расходи за запослене.
,,Када се све сабере, скоро целокупни буџет иде на Градску управу, партијске кадрове и намештене тендере, а за инвестиције готово не остаје ништа. Градска власт слагала је Београђане за метро, реконструкцију и пешачке стазе на Бранковом мосту, реконструкцију кружног тока Славија, Статут града Београда, дечју болницу Тиршова 2, канализацију за све грађане главног града и фабрику за прераду отпадних вода”, закључио је Павловић.
