Budžet se već skoro deceniju pravi po potrebama određene grupe ljudi i partija na vlasti, a ne po meri građana, rekao je za televiziju N1 član Predsedništva Narodnog pokreta Srbije (NPS) ekonomista Goran Radosavljević povodom današnje vanredne sednice Skupštine na kojoj će narodni poslanici raspravljati o rebalansu republičkog budžeta za ovu godinu.
,,Rebalans budžeta doneće nekom ministarstvu više novca, biće bolje nekim posrednicima koji budu kupovali Rafale, kao i firmama koje budu gradile EKSPO i ljudima koji budu učestvovali u njegovom trošenju, dok zaposlenima sigurno neće biti dobro. Rebalans budžeta nije pozitivan, jer je povećan deficit. Imali smo veće prihode u prvoj polovini godine, čiji je deo rezultat veće inflacije nego što se očekivalo”, kazao je on.
On ističe da već godinama neke službe, naročito zaposleni u prosveti i kulturi imaju plate daleko ispod proseka i da se država time ne bavi sistemski, već reaguje samo na pritisak i dodaje da se budžet kroji prema partijskim potrebama, kao i da je postao dokument kojim vladajuća struktura na kraju godine legalizuje ono što je potrošila.
,,Problem je za šta se novac troši i kako se puni budžet. Prisutno je inflatorno finansiranje već tri godine unazad, što znači da imamo prihode koji su veći, ali i visoku inflaciju. Povećavamo plate, pa kroz inflaciju, uzmemo deo tih plata. Najveći rashodi su za nacionalni stadion, EKSPO i Rafale, nešto malo za zdravstvo i socijalu”, dodao je on.
Prema njegovim rečima, Srbija ove godine po rebalansu budžeta treba da se zaduži 8,3 milijardi evra, od čega je nešto malo od dve milijarde evra deficit, a oko šest milijardi su stari krediti, što znači da se zadužujemo da bismo vraćali svoje kredite.
,,Za kamate ćemo ove godine dati dva posto BDP, dok 1,2 posto dajemo za poljoprivredu. Kamate će polako početi da nas sustižu. Kamate u Francuskoj su jedan posto BDP, a kod nas duplo. Naš dug koji je duplo manji, duplo skuplje plaćamo i bićemo u velikom problemu. Kamate će biti sve veća, jer su i troškovi zaduživanja sve veći. Druga velika stvar je na šta trošimo sredstva, a treća transparentnost. Imamo programski budžet koji bi trebao da poveća transparentnost”, istakao je on.
Radosavljević kaže da svi elementi dovode do toga da je možda u ovom trenutku fiskalna politika održiva, ali do srednjeg roka ima određene rizike koji vrlo lako mogu da skliznu i dodaje da vlast sada gleda koliko može da se nategne u ovogodišnjem budžetu dodatno iz sredstava i gledaće da potroše sve dodatne prihode kako bi realizovala svoje projekte.
,,Siguran sam kada bude završen stadion, da taj projekat neće moći da održava samog sebe, već ćemo morati da izdvajamo dodatna sredstva u budžetu inače će se za 10 godina urušiti. Na duži rok taj projekat neće puniti budžet, a kamate na zaduženja ćemo vraćati u narednih pet do 10 godina. Dakle, prihodi neće doći, a rashodi će ostati. Vlast gleda od jednog do drugog izbornog ciklusa. Sledeći im je 2027. godine i sve će uraditi da tada pokažu da su sve uradili”, rekao je Radosavljević.
On ističe da ulaganje u zdravstvo nije samo zidanje objekata u kojima nema ko da radi, kao i da imamo egzodus lekara i da neće imati ko da nas leči za par godina u pojedinim delovima države i dodaje da je finansijska podrška za porodice sa decom možda simpatična mera, ali ako deci ne može da se obezbedi budućnost u zemlji i moraju da imaju partijsku knjižicu da se zaposle, postavlja se pitanje koja je njihova perspektiva ovde.
,,Kvalitet života se menja sistemski, a ne jednokratnim merama. Ako hoćete stvarno da podržite natalitet i porodice u Srbiji napravite takvu atmosferu da ljudi ne žele da odu iz zemlje. Ovde čak ni migranti nisu želeli da ostanu. Sve u budžetu namenjeno krajnjim korisnicima i građanima je dobro, ali toga ima malo. Daleko od toga da je ovaj budžet razvojni, već je krojen, kao i do sada za potrebe vlasti i pretpostavljam da će nas za tri do pet godina skupo koštati”, zaključio je Radosavljević.
Poslanici danas raspravljaju o rebalansu republičkog budžeta za ovu godinu koji predviđa da ukupni prihodi iznose 2.173,4 milijarde dinara, što je za 6,5 odsto više u odnosu na inicijalni budžet, dok projektovana stopa privrednog rasta za ovu godinu iznosi 3,8 odsto BDP, što je više od originalne procene koja je iznosila 3,5 odsto.
