Буџет се већ скоро деценију прави по потребама одређене групе људи и партија на власти, а не по мери грађана, рекао је за телевизију Н1 члан Председништва Народног покрета Србије (НПС) економиста Горан Радосављевић поводом данашње ванредне седнице Скупштине на којој ће народни посланици расправљати о ребалансу републичког буџета за ову годину.
,,Ребаланс буџета донеће неком министарству више новца, биће боље неким посредницима који буду куповали Рафале, као и фирмама које буду градиле ЕКСПО и људима који буду учествовали у његовом трошењу, док запосленима сигурно неће бити добро. Ребаланс буџета није позитиван, јер је повећан дефицит. Имали смо веће приходе у првој половини године, чији је део резултат веће инфлације него што се очекивало”, казао је он.
Он истиче да већ годинама неке службе, нарочито запослени у просвети и култури имају плате далеко испод просека и да се држава тиме не бави системски, већ реагује само на притисак и додаје да се буџет кроји према партијским потребама, као и да је постао документ којим владајућа структура на крају године легализује оно што је потрошила.
,,Проблем је за шта се новац троши и како се пуни буџет. Присутно је инфлаторно финансирање већ три године уназад, што значи да имамо приходе који су већи, али и високу инфлацију. Повећавамо плате, па кроз инфлацију, узмемо део тих плата. Највећи расходи су за национални стадион, ЕКСПО и Рафале, нешто мало за здравство и социјалу”, додао је он.
Према његовим речима, Србија ове године по ребалансу буџета треба да се задужи 8,3 милијарди евра, од чега је нешто мало од две милијарде евра дефицит, а око шест милијарди су стари кредити, што значи да се задужујемо да бисмо враћали своје кредите.
,,За камате ћемо ове године дати два посто БДП, док 1,2 посто дајемо за пољопривреду. Камате ће полако почети да нас сустижу. Камате у Француској су један посто БДП, а код нас дупло. Наш дуг који је дупло мањи, дупло скупље плаћамо и бићемо у великом проблему. Камате ће бити све већа, јер су и трошкови задуживања све већи. Друга велика ствар је на шта трошимо средства, а трећа транспарентност. Имамо програмски буџет који би требао да повећа транспарентност”, истакао је он.
Радосављевић каже да сви елементи доводе до тога да је можда у овом тренутку фискална политика одржива, али до средњег рока има одређене ризике који врло лако могу да склизну и додаје да власт сада гледа колико може да се натегне у овогодишњем буџету додатно из средстава и гледаће да потроше све додатне приходе како би реализовала своје пројекте.
,,Сигуран сам када буде завршен стадион, да тај пројекат неће моћи да одржава самог себе, већ ћемо морати да издвајамо додатна средства у буџету иначе ће се за 10 година урушити. На дужи рок тај пројекат неће пунити буџет, а камате на задужења ћемо враћати у наредних пет до 10 година. Дакле, приходи неће доћи, а расходи ће остати. Власт гледа од једног до другог изборног циклуса. Следећи им је 2027. године и све ће урадити да тада покажу да су све урадили”, рекао је Радосављевић.
Он истиче да улагање у здравство није само зидање објеката у којима нема ко да ради, као и да имамо егзодус лекара и да неће имати ко да нас лечи за пар година у појединим деловима државе и додаје да је финансијска подршка за породице са децом можда симпатична мера, али ако деци не може да се обезбеди будућност у земљи и морају да имају партијску књижицу да се запосле, поставља се питање која је њихова перспектива овде.
,,Квалитет живота се мења системски, а не једнократним мерама. Ако хоћете стварно да подржите наталитет и породице у Србији направите такву атмосферу да људи не желе да оду из земље. Овде чак ни мигранти нису желели да остану. Све у буџету намењено крајњим корисницима и грађанима је добро, али тога има мало. Далеко од тога да је овај буџет развојни, већ је кројен, као и до сада за потребе власти и претпостављам да ће нас за три до пет година скупо коштати”, закључио је Радосављевић.
Посланици данас расправљају о ребалансу републичког буџета за ову годину који предвиђа да укупни приходи износе 2.173,4 милијарде динара, што је за 6,5 одсто више у односу на иницијални буџет, док пројектована стопа привредног раста за ову годину износи 3,8 одсто БДП, што је више од оригиналне процене која је износила 3,5 одсто.
