Krivični zakonik i Zakonik o krivičnom postupku, koji su od značaja za domen osnovnih ljudskih prava i funkcionisanje pravosuđa, ponovo se menjaju, a predlozi za njihovu izmenu nekvalitetno su formulisani i u mnogim elementima stvaraju konfuziju, koja u praksi može da dovede do značajnih ugrožavanja prava građana Srbije.
Predlog Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog Zakonika i predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, koji se menjaju osmi put za poslednjih 12 godina, postali su dostupni javnosti 27. septembra, dok je 1. oktobra počela javna rasprava koja će trajati do 1. novembra što je minimalni, zakonom predviđeni rok.
Pored ova dva zakona, paralelno se sprovodi i izmena i dopuna još tri zakona koja se tiču položaja sudija, javnih tužilaštava i Pravosudne akademije, čiji značaj, kao i predložene izmene zahtevaju ozbiljnu debatu sa različitim društvenim akterima iz stručne i šire javnosti, kako bi se izbeglo stvaranje pravne nesigurnosti i ugrožavanje osnovnih ljudskih prava građana Srbije.
Navedenim izmenama, predlaže se uvođenje krivičnog dela ,,Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnih dela“, a ovako definisan predlog ima za cilj da guši građanski aktivizam, zaplaši građane i zabrini za svaku objavu na internetu.
Predlog u zakonu je prilično nejasan i ostavlja veliki prostor za široko tumačenje, što je direktno suprotno načelu zakonitosti, pa je iz svega navedenog jasno da ovo krivično delo ne štiti društvo od kriminala, već se štiti vlast od aktuelnih dešavanja vezanih za masovne proteste i predstavlja dodatno oruđe režima za ograničenje informisanja građana putem društvenih mreža.
Ono što dodatno treba da zabrine je što se predloženim izmenama potpuno briše član Zakona pod nazivom ,,Iznuđivanje iskaza”, pa se postavlja pitanje, da li to treba tumačiti tako da će službeno lice moći da zloupotrebi silu dok nekog građanina ispituje kako je pristupio ,,spornom” materijalu.
Navedeni predlog izmena takođe navodi da tužilaštvo neće istraživati moguću korupciju u javim nabavkama, ako je vrednost manja od pet miliona dinara, a dodatno je sporan i ako imamo u vidu Nacionalnu strategiju za borbu protiv korupcije 2023-2028. godine, u kojoj se navodi da imamo neefikasne mehanizme kontrole nad javnim nabavkama, a opšte je poznata stvar da najveći deo nelegalnog novca svoj tok nalazi preko javnih nabavki, pa su ove izmene u tom domenu dodatno zabrinjavajuće.
Predložene izmene uvode kao krivično delo i ,,napad na prosvetne i medicinske radnike”, ali odredbama nije precizno regulisano ko je tačno zaštićen i obuhvaćen, odnosno ovim izmenama nisu obuhvaćeni vaspitači u kazneno-popravnim zavodima za maloletnike koji rade sa vaspitno zapuštenom decom gde je rizik po bezbednost veći.
I na kraju sporni predlozi se odnose na sudije, koji predloženim izmenama postaju pomoćnici tužioca, jer tamo gde tužilac nije uspeo da u dovoljnoj meri dokaže optužnicu, sud preuzima aktivnu ulogu i pronalazi dokaze, čime se značajno ugrožava pretpostavka nevinosti, s obzirom da je na tužiocu da dokazuje navode iz optužnice, a ne na sudiji koji mora da ostane neutralan, pa nas ovim predlozima vraćamo u vreme kada je naš narod govorio ,,Kadija te tuži, kadija ti sudi”.
Narodni pokret Srbije nastavlja borbu da Srbija postane demokratska zemlja u kojoj će građani biti slobodni da izraze svoj stav bez straha od represije državnih organa i institucija i borićemo se svim sredstvima protiv represije vlasti i uzurpiranja države i njenih institucija.
Ana Eraković i dr Ana Jakovljević
narodne poslanice i advokatice
