Кривични законик и Законик о кривичном поступку, који су од значаја за домен основних људских права и функционисање правосуђа, поново се мењају, а предлози за њихову измену неквалитетно су формулисани и у многим елементима стварају конфузију, која у пракси може да доведе до значајних угрожавања права грађана Србије.
Предлог Закона о изменама и допунама Кривичног Законика и предлог Закона о изменама и допунама Законика о кривичном поступку, који се мењају осми пут за последњих 12 година, постали су доступни јавности 27. септембра, док је 1. октобра почела јавна расправа која ће трајати до 1. новембра што је минимални, законом предвиђени рок.
Поред ова два закона, паралелно се спроводи и измена и допуна још три закона која се тичу положаја судија, јавних тужилаштава и Правосудне академије, чији значај, као и предложене измене захтевају озбиљну дебату са различитим друштвеним актерима из стручне и шире јавности, како би се избегло стварање правне несигурности и угрожавање основних људских права грађана Србије.
Наведеним изменама, предлаже се увођење кривичног дела ,,Објављивање материјала којима се саветује извршење кривичних дела”, а овако дефинисан предлог има за циљ да гуши грађански активизам, заплаши грађане и забрини за сваку објаву на интернету.
Предлог у закону је прилично нејасан и оставља велики простор за широко тумачење, што је директно супротно начелу законитости, па је из свега наведеног јасно да ово кривично дело не штити друштво од криминала, већ се штити власт од актуелних дешавања везаних за масовне протесте и представља додатно оруђе режима за ограничење информисања грађана путем друштвених мрежа.
Оно што додатно треба да забрине је што се предложеним изменама потпуно брише члан Закона под називом ,,Изнуђивање исказа”, па се поставља питање, да ли то треба тумачити тако да ће службено лице моћи да злоупотреби силу док неког грађанина испитује како је приступио ,,спорном” материјалу.
Наведени предлог измена такође наводи да тужилаштво неће истраживати могућу корупцију у јавим набавкама, ако је вредност мања од пет милиона динара, а додатно је споран и ако имамо у виду Националну стратегију за борбу против корупције 2023-2028. године, у којој се наводи да имамо неефикасне механизме контроле над јавним набавкама, а опште је позната ствар да највећи део нелегалног новца свој ток налази преко јавних набавки, па су ове измене у том домену додатно забрињавајуће.
Предложене измене уводе као кривично дело и ,,напад на просветне и медицинске раднике”, али одредбама није прецизно регулисано ко је тачно заштићен и обухваћен, односно овим изменама нису обухваћени васпитачи у казнено-поправним заводима за малолетнике који раде са васпитно запуштеном децом где је ризик по безбедност већи.
И на крају спорни предлози се односе на судије, који предложеним изменама постају помоћници тужиоца, јер тамо где тужилац није успео да у довољној мери докаже оптужницу, суд преузима активну улогу и проналази доказе, чиме се значајно угрожава претпоставка невиности, с обзиром да је на тужиоцу да доказује наводе из оптужнице, а не на судији који мора да остане неутралан, па нас овим предлозима враћамо у време када је наш народ говорио ,,Кадија те тужи, кадија ти суди”.
Народни покрет Србије наставља борбу да Србија постане демократска земља у којој ће грађани бити слободни да изразе свој став без страха од репресије државних органа и институција и борићемо се свим средствима против репресије власти и узурпирања државе и њених институција.
Ана Ераковић и др Ана Јаковљевић
народне посланице и адвокатице