Држава је дубоко криминализована, јер су власт и државне институције испреплетене са криминалним структурама и имамо својеврстан криминални промискуитет, у којем су врхови Безбедносно-информативне агенције, полиције, тужилаштва, судства и политике повезани у један затворени систем у коме свако сарађује са сваким када је у питању подела коруптивног колача, рекао је данас за телевизију Н1 потпредседник Народног покрета Србије (НПС) и народни посланик Борислав Новаковић.
,,Веће Вишег суда у Београду донело је одлуку да се некадашњи шеф београдске полиције Веселин Милић брани са слободе. Та одлука ме, нажалост, није изненадила, јер је читава технологија Вучићевог начина владања усмерена на то да грађане постепено адаптира, привикне и помири са једним патолошким стањем. Нажалост, у томе делимично успева, до те мере да нас више готово ништа не може шокирати, јер смо постали део атмосфере у којој се незаконитости дешавају свакодневно и третирају као нешто уобичајено. Више нема ко кога да хапси, јер су сви део исте криминалне мреже“, казао је он.
Новаковић истиче да смо сведоци понављања истог обрасца и да из године у годину слушамо иста обећања о медијским законима, избору чланова РЕМ и спровођењу препорука ОДИХР, док се суштинске реформе непрестано одлажу и додаје да Вучић ЕУ посматра као извор финансијске подршке, као касицу-прасицу и банкомат и да је његова политика усмерена ка добијању европских фондова, а не ка прихватању вредности на којима почива европска заједница.
,,Управо ту европски званичници већ годинама праве исту грешку, верујући да ће он променити приступ и почети да поступа у складу са европским демократским стандардима. Ово су последњи покушаји ЕУ да пронађе начин за сарадњу са Вучићем који је у међувремену нарушио односе са готово свим суседима, нема политичке контакте са државама у региону и од фактора стабилности постао је регионални проблем. Управо је нестабилност оно што ЕУ највише брине. Политика стабилократије, коју је Брисел годинама подржавао, почивала је на уверењу да ће сарадња са Вучићем обезбедити мање ризика него неизвесност која би наступила након његовог одласка са власти“, додао је он.
Када је у питању ванредно заседање Народне скупштине, он каже да за Народни покрет Србије не постоји важнији политички циљ од пуноправног чланства Србије у Европској унији, као и да би волео да се у парламенту усвајају проевропски закони и решења која ће Србију убрзано водити ка Европској унији, а уместо тога, власт поново ради исти посао као и раније и поново га ради лоше и сваки пут додатно закомпликују ствари.
,,Предложеним изменама изборног законодавства поставља се лимит од шест милиона евра за трошкове председничких и парламентарних изборних кампања. Ко у Србији може да обезбеди толики новац? Они већ на самом почетку правила прилагођавају себи. Посебно је спорно што се отвара могућност да трећа лица, без контроле и ограничења, финансирају изборне кампање чиме буџет СНС може неупоредиво да надмаши средства којима располажу опозиција и студенти, који са далеко скромнијим ресурсима покушавају да дођу до грађана. Ипак, борићемо се и уверен сам да можемо да победимо чак и у таквим условима“, додао је он.
Говорећи о избору Савета РЕМ, Новаковић оцењује да је власт изабрала погрешан правни пут, као и да су опструирали избор деветог члана јер нису желели да Савет има већину стручњака, већ политичку већину и зато је цео процес и пропао и додаје да правно гледано, аутентично тумачење закона није добро решење, јер је закон јасан и нема шта да се додатно тумачи.
,,Учешће у процесу има смисла ако су четири предложена кандидата спремна да преузму одговорност и ако пети члан, представник националних мањина, буде изабран на основу аутентичне воље мањинских заједница, а не по налогу СВМ као коалиционог партнера СНС. У том случају однос би био 5:4 у корист стручне већине и то би имало смисла“, оценио је он.
На питање да ли би за њега већи успех било евентуално отварање Кластера 3 или усвајање критичне резолуције о Србији, одговорио је да је све што доприноси напретку Србије и бољем животу њених грађана уједно добро и за Народни покрет Србије, али да се плаши да би отварање Кластера 3 у овим околностима послало Александру Вучићу погрешну поруку и практично легитимисало политику која је дубоко супротна европским вредностима.
,,Када је у питању сарадња опозиције и студената, разговори се воде и да постоје контакти, али је неопходно стрпљење и поступно доношење одлука. Погрешно је веровати да би повлачење опозиције аутоматски значило преливање гласова студентској листи. Трансфер поверења и политичке подршке не функционише тако једноставно. Постоји део бирача који жели да гласа за опозиционе странке и њима треба омогућити да имају своје политичке представнике. Чак и када би се опозиција повукла, не постоји никаква гаранција да би ти гласачи аутоматски подржали студентску листу“, закључио је он.
