Usled duboke društvene i političke krize koja postoji u Srbiji nakon krađe izbora u nekoliko izbornih ciklusa, serije tragedija, protesta i društvene nestabilnosti, a posebno izraženo nakon tragičnog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine kada je 15 ljudi izgubilo živote, a dvoje zadobilo trajne teške povrede, kao posledice korupcije, nestručnosti i nemara, Narodni pokret Srbije (NPS) predlaže formiranje

PRELAZNE VLADE

kao jedinog efikasnog načina da se ispune svi zahtevi studenata, omoguće slobodni i pošteni izbori i posledično omogući društvu da izađe iz krize i vrati poverenje u institucije. Prelazna vlada ili privremena vlada je formalno konstituisana vlada sa vanrednim mandatom za vođenje državnih poslova tokom ograničenog perioda, koji traje do izbora nove Vlade sa redovnim mandatom. Nastaje u različitim okolnostima, uključujući kolaps režima, a preko 40 zemalja sveta u prethodnih nekoliko decenija koristilo je mehanizam prelazne vlade za rešavanje konflikta i izlazak iz društveno-političkih kriza.

Nedavnim padom Vlade, vladajući režim je priznao ono što je postalo jasno većini građana Srbije: da je taj režim izgubio legitimitet da samostalno upravlja državom. Legitimitet je izgubljen usled sledećih činjenica:

• Nedostatak poverenja ogromnog dela javnosti u nezavisnost rada državnih organa u vezi sa vođenjem postupka, pravednog i u skladu sa zakonima rešavanja slučaja pada nadstrešnice;
• Ignorisanje, potom odbijanje, a onda i laganje javnosti o ispunjenosti svih zahteva studenata koji od kraja novembra 2024. blokiraju univerzitete tražeći pravdu, odgovornost i transparentnost od nadležnih institucija Republike Srbije; 
• Agresivna i nasilna reakcija režima prema studentima, građanima i opozicionim političarima i aktivistima koji podržavaju studente i zahtevaju odgovornost i kažnjavanje za korupciju koja je dovela do tragedije u Novom Sadu. Agresivno ponašanje uključuje zastrašivanje, satanizaciju kroz medijski javni servis i režimske medije, zloupotrebu državnih organa, pre svega policije, BIA-e i tužilaštva, kao i organizovanje stranačkih aktivista za nasilne napade na studente i građane, kako fizičke napade tako i pokušaje ubistva automobilima;
• Nemogućnost upravljanja velikim državnim sistemima poput prosvete. Režim je već više od mesec dana potpuno nemoćan da obezbedi redovan rad osnovnog i srednjeg obrazovanja, čiji delovi masovno vrše akte građanske neposlušnosti i odbijaju odluke nadležnog ministarstva. 

Ponašanje izvršnih organa (namerno ignorisanje pitanja bezbednosti blokada od strane policije), pravosudnih organa (inercija i izbegavanje javnosti u radu) kao i ponašanje javnog servisa ukazuju da se poverenje i legitimitet ne može uspostaviti u okviru postojećeg stanja.

Rešenje koje nudimo je politički mešoviti i vremenski oročeni izvršni organ (uz nužno sadejstvo sa drugim granama vlasti, pre svega zakonodavnom) sa zadatkom pripreme i implementacije seta zakona i propisa usmerenih na izlazak iz duboke društvene i političke krize: kroz obezbeđivanje pravde i demokratije, uspostavljanja poverenja u rad institucija i povratka zemlje u redovne institucionalne tokove, čiji rad kulminira organizacijom prvih slobodnih i poštenih izbora u Srbiji posle više od decenije.

Ciljevi

1. Potpuno i hitno ispunjavanje svih zahteva studenata u blokadama
   1. Hitno postupanje svih organa izvršne grane vlasti po zahtevima studenata u blokadi, u skladu sa nadležnostima;
   2. Priprema i realizacija niza odluka (zakonski i podzakonski akti, razrešenja, postavljenja i imenovanja, itd.) koje omogućavaju sudskoj grani vlasti da ispuni zahteve iz svoje nadležnosti, uključujući krivično gonjenje svih osoba umešanih u nasilje i podsticanje nasilja prema studentima i građanima koji protestuju. 
2. Koordinisana akcija protiv korupcije i organizovanog kriminala
   1. Smena aktuelnog i izbor vršioca funkcije Vrhovnog javnog tužioca, kadrovske promene u okviru Tužilaštva za organizovani kriminal i Odeljenja tužilaštva za borbu protiv korupcije;
   2. Depolitizacija i dekriminalizacija policije počevši od sastavljanja hitnog izveštaja unutrašnje kontrole o sumnjama u povezanost kriminala i policije;
   3. Otvaranje za javni ekspertski uvid svih tajnih ugovora, dokumentacije, protokola u vezi sa izgradnjom ključnih infrastrukturnih radova i investicionih projekata izvedenih od 2012. do danas, kao i onih planiranih do 2027. godine.
3. Priprema i sprovođenje slobodnih i poštenih izbora za Narodnu skupštinu
   1. Donošenje i menjanje seta izbornih zakona i procedura usmerenih na organizaciju slobodnih i poštenih izbora i odgovornosti svake buduće vlasti građanima (Komisija za reviziju, kontrolu i praćenje biračkog spiska, pritisci na birače, izborna administracija, itd.);
   2. Promena izbornog sistema i uvođenje personalizovanog proporcionalnog izbornog sistema;            
   3. Onemogućavanje trenutne većine u Narodnoj skupštini da zloupotrebljava organe sprovođenja izbora;
   4. Uspostavljanje okruženja i formiranje mehanizama za hitnu i efikasnu reakciju državnih organa (uključujući diskvalifikaciju) prema svim kršenjima izbornih pravila, sa posebnim osvrtom na ona koja u povlašćen položaj stavljaju neke izborne takmace;
   5. Smena kompletnog i izbor novog rukovodstva RTS, obezbeđivanje programske neutralnosti i jednake zastupljenosti političkih  i društvenih aktera;
   6. Poništavanje aktuelnog i organizacija novog postupka izbora članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, revizija rada elektronskih medija koji raspiruju mržnju i nasilje i posledično postupanje u skladu sa zakonom;
   7. Povratak funkcije predsednika Republike u okvire Ustava i Zakona, uključujući neučešće na izborima za narodne poslanike u formi pozajmljivanja svog imena izbornim listama;
   8. Organizacija i nadzor nad sprovođenjem slobodnih i poštenih izbora za Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Koraci ka uspostavljanju nove Vlade

Faza 1 – do 15. februara 

• Do Sretenja, tri strane – univerziteti u blokadi (koju čine predstavnici studenata, fakulteta  i univerziteta u blokadi), predstavnici opozicije i predstavnici vlasti (u daljem tekstu zajednički označeni kao „Strane“) usaglašavaju da će Prelazna Vlada biti izabrana u Narodnoj skupštini Republike Srbije na osnovu Programa rada koji je preduslov za izmene Zakona o Vladi i usvajanje novog Zakona o ministarstvima, a koji predstavlja razradu ciljeva i principa rada koji su izloženi u ovom dokumentu. 

Faza 2 – do početka prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije

• Mešoviti stručni tim koji čine predstavnici univerziteta u blokadi će izraditi i predložiti Program Prelazne Vlade. Program Vlade sadrži gore definisane ciljeve, principe, rokove, strukturu i sastav (u skladu sa ovim predlogom), kao i ostale delove kao na primer merenje i verifikaciju učinka koje je od suštinskog značaja za ocenu ispunjenosti studentskih zahteva, ali i spremnosti za slobodne i fer izbore.
• Predlog Programa će biti predstavljen javnosti i stranama u pregovorima koje će imati rok od 24 časa da se izjasne o predlogu. Predlog ne može biti odbijen kao takav već se samo mogu predlagati izmene.

Faza 3 – do 31. marta

• Po okončanju Faze 2, konačan predlog se šalje univerzitetima u blokadi koji donose odluke o usvajanju u skladu sa svojim pravilima i procedurama.            
• Program Prelazne Vlade se u formi ekspozea predstavlja NSRS zajedno sa izmenama Zakona o Vladi i novog Zakona o ministarstvima koji samo detaljnije razrađuju ono što je Program definisao. NSRS izglasava Prelaznu Vladu.

Napomena: kratki rokovi u ovom dokumentu dati su zbog potrebe da se što pre reši društveno-političa kriza i usled unapred predviđenih zakonskih rokova. 

Principi rada

• Uspostavljanje ove Prelazne Vlade predstavlja politički konsenzus najvažnijih političkih aktera oko ispunjavanja gore navedenih ciljeva, što podrazumeva i odgovarajuće tj. komplementarno ponašanje sve tri Strane i njihovih predstavnika u svim nivoima i organima izvršne vlasti, kao i u zakonodavnoj vlasti (Narodnoj skupštini);
• Rok za postizanje ovih ciljeva jeste 12 meseci. U prva 3 meseca bi trebalo da budu ispunjeni svi zahtevi studenata u blokadi, donešeni svi predviđeni zakoni i propisi iz programa, i obavljene sve planirane kadrovske promene;
• Sastavni deo mehanizma za sprovođenje gorenavedenih ciljeva je precizno definisan okvir za merenje ispunjenosti ciljeva, kao i posebno oformljeno telo za nadzor pri stručnom telu univerziteta u blokadi i redovno (na dvonedeljnom nivou)  izveštavanje o ispunjenosti ciljeva;
• Stručnost i odgovornost;
• Potpuna transparentnost u radu.

Sastav

Akutni problem nedostatka odgovornosti u politici se mora rešavati danom početka mandata nove Vlade, i u tom smislu NPS zastupa tezu da parlamentarna opozicija ne bi trebalo da drugim akterima prebaci punu odgovornost za ispunjavanje ciljeva Prelazne Vlade, bez da ponude podelu te odgovornosti i time osiguraju prihvatanje rezultata rada te Vlade. 

Ukoliko to ne bude usvojeno, mi smo spremni da razmotrimo i podržimo predloge i o potpuno nestranačkoj Vladi kojoj bismo takođe pomogli u ispunjavanju gorenavedenih ciljeva.

Ovo je sastav prelazne Vlade koji predlaže NPS:

• Prelazna Vlada bi imala maksimalno 18 ministara i predsednički kolegijum. Svaki resor bi imao redukovan broj državnih sekretara, maksimalno 3, kako bi se racionalizovao rad i ubrzalo sprovođenje odluka;
• Svi kandidati prolaze detaljnu proveru od strane stručnog tela univerziteta u blokadi kako bi se obezbedilo da članovi Vlade budu lica stručna i kompetentna za poslove iz nadležnosti resora za koja se kandiduju, te da kandidati ne mogu biti lica za koja učestvovala u vršenju krivičnih dela u prošlosti, koja su bila umešana u koruptivne afere, koja su raspirivala nasilje i mržnju, imaju sumnjive diplome ili su učestvovala u zloupotrebi službenog položaja na funkcijama koje su obavljali;
• Stručno telo univerziteta u blokadi u koordinaciji sa opozicijom kandiduje ministre zadužene za 8 resora ključnih za realizaciju zadatih ciljeva: pravosuđe, unutrašnje poslove, obrazovanje, državnu upravu i lokalnu samoupravu, finansije, građevinu, rad i socijalnu politiku i informisanje;
• Vladom bi predsedavao predsednički kolegijum koji bi činila Predsednik Vlade i dva potpredsednika Vlade. Predsednika Vlade predlaže stručno telo univerziteta u blokadi, a dva potpredsednika Vlade predlažu druge dve Strane (uvažavajući kriterijume koji važe i za ministre);
• Predsednički kolegijum odluke donosi većinom;
• Prelazna Vlada imenuje državne sekretare, direktore, rukovodioce i ostala imenovana lica putem komisije za imenovanja koju će oformiti Strane;
• Prelazna Vlada donosi odluke većinom članova Vlade uz uslov da 8 ministara predloženih od strane univerziteta u blokadi glasa za tu odluku.