Србији је неопходна активна државна политика запошљавања младих агронома кроз саветодавне службе и снажан институционални одговор на питање старења села и слабљења домаће пољопривреде јер ово није само развојна тема, већ питање опстанка и суверености, рекла је данас председница Ресорног одбора за пољопривреду Народног покрета Србије и дипломирани инжењер пољопривреде Катарина Јелисавчић.
,,У времену када се суочавамо са бројним изазовима у домаћој привреди, Народни покрет Србије скреће пажњу на једно од најважнијих питања за будућност земље – опстанак села и јачање пољопривреде као темеља националне стабилности и снажно се залаже за повратак достојанства селу, струци и домаћем произвођачу”, навела је Јелисавчић.
Она истиче да је декан Пољопривредног факултета у недавном подкасту изнео алармантан податак да је просечна старост пољопривредника у Србији чак 60 година, што јасно показује да је српско село остало без младости, енергије и снаге за модернизацију и додаје да пољопривредници у тој доби, иако са огромним искуством, немају више капацитет да активно усвајају нове технологије, дигиталне алате и иновативне моделе производње хране.
,,Са друге стране, млади људи који завршавају пољопривредне факултете тешко долазе до посла, посебно у струци. Управо зато, Народни покрет Србије сматра да питање останка и повратка младих на село мора постати основ националне стратегије за развој пољопривреде”, казала је она.
Јелисавчић наглашава да су кључни захтеви и предлози НПС: формулисање националног плана за подстицање останка и повратка младих на село, кроз конкретне субвенције, пореске олакшице, приступ земљишту и почетне инвестиције, као и запошљавање младих агронома кроз оживљавање локалних саветодавних служби, које су годинама запостављене, а треба да буду присутне у свакој општини и месној заједници.
,,Такође, неопходно је и повезивање универзитета, задруга и локалних самоуправа, како би млади стручњаци имали прилике да започну каријеру на терену и у реалним условима, у контакту са произвођачима, уз подршку и менторство. Дигитализација села и модернизација производње хране мора бити доступна свима, не само великим системима”, навела је она.
Према њеним речима, неопходна је и обука и системска подршка мањим произвођачима, нарочито онима у удаљеним селима, као и кампање за подизање свести о важности домаће производње хране јер држава је јака онолико колико је јака њена прехрамбена сигурност.
