Deca koja danas upisuju osnovnu školu, do trenutka kada krenu na fakultet 60 posto zanimanja neće postojati i zato moramo da razmislimo koji je koncept obrazovanja i kako naš sistem treba da izgleda da bi oni bili spremni za život koji im predstoji, rekla je danas za Radio – televiziju Srbije potpredsednica Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodna poslanica dr Ana Jakovljević.
Govoreći o sednici Skupštine Srbije, ona kaže da su, imajući u vidu da je predsednik Vlade još krajem januara podneo ostavku, a koja je na konstatovanje u Skupštinu stigla tek nedavno, isključivo njegova ostavka i predlog izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je izuzetno važan i vodi ka ispunjenju studentskih zahteva, jedine tačke o kojima treba da se raspravlja na sednici parlamenta.
,,Sa Beogradskog univerziteta, gde sam radila kao direktor Centra za obezbeđenje kvaliteta i generalni sekretar Konferencije univerziteta Srbije otišla sam 2018. godine. Mnogi zahtevi koji se tiču finansijskih aspekata, materijalnih troškova, uplata naknade za akreditaciju, kao i korišćenje sopstvenih sredstava koje je u to vreme bilo osporavano, sada su u ovom zakonu inkorporirani i veliki deo je uvažen”, objasnila je ona.
Jakovljević podseća da su izmene tog zakona izvršene 2018. godine kada je država povećala broj svojih predstavnika u savetima univerziteta i fakulteta, a sada je ovim zakonom to smanjeno.
,,Naš predlog je bio da treba da se vrati na stanje pre tih izmena jer je tada dvotrećinska većina pripadala akademskoj zajednici i mislimo da će se autonomija univerziteta bolje ostvarivati ukoliko je manje predstavnika države, a više studenata i akademskog osoblja. To je bio naš prvi amandman, a drugi se odnosio na to da se 50 posto školarine nadoknadi studentima ove godine, sledeće 75 posto, a 2027. godine za državljane Srbije da studiranje bude besplatno kao što je praksa u evropskim zemljama”, kazala je ona.
Ona ističe da je Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta, čiji je bila sekretar, Evropska asocijacija koja se bavi unapređenjem kvaliteta izbacila iz svog članstva jer naš sistem akreditacija nije usklađen sa evropskim, kao i sa smernicama za akreditaciju i unapređenje kvaliteta i dodaje da nam predstoji ozbiljna, suštinska reforma zato što se promenio koncept obrazovanja u prethodnom periodu.
,,Tehnološka revolucija je donela mnoge promene, a mi na njih nismo odreagovali kako treba da obrazovanje prilagodimo vremenu u kome živimo i da obrazovanje odgovori na potrebe i dece u osnovnim i srednjim školama, ali i na fakultetima. Potrebne su ozbiljne strukturne reforme, prvo sistema akreditacije. Da bismo postigli ono što imaju ugledni univerziteti u Evropi, moramo ozbiljno da se pozabavimo tim sistemom, koji se, takav kakav jeste, ne primenjuje dosledno, već selektivno”, dodala je ona.
Na pitanje da li ima dana nakon kog neće moći da se nadoknadi ono što su studenti propustili, ona kaže da uprave fakulteta podržavaju studente i da je moguć dogovor i način kako da se nadoknadi i dodaje da je ključno da se ispune studentski zahtevi.
,,Ako pretpostavimo da je četvrti studentski zahtev ispunjen, ukoliko studenti to kažu, i dalje imamo prethodna tri koja se tiču objavljivanja dokumentacije o padu nadstrešnice u Novom Sadu, procesuiranje odgovornih za tu tragediju, ali i za napad na studente i obustavljanje postupaka koji su pokrenuti protiv ljudi koji su učestvovali na protestima, ne aboliranje”, rekla je ona.
Jakovljević naglašava da je potrebno vratiti poverenje u obrazovni sistem, kao i da za nastavničke fakultete opada interesovanje i jedva i upisuju studente i dodaje da se postavlja pitanje ko će učiti decu u budućnosti.
,,Prvi septembar uvek bude kao `Dan mrmota` jer prosvetni radnici uvek štrajkuju i prilično dugo im se govori da nema sredstava za njihove zahteve. Kada su se proširile studentske blokade i protesti odjednom se novac pronašao, a pre toga, kada smo u parlamentu radili rebalans budžeta glavna stavka je bilo zaduživanje za gradnju, a ne za ljudske resurse za prosvetu. Srbiji predstoji jako puno posla i rada kada da bi se sistemski stvari prilagodile vremenu u kome živimo i da naša deca mogu da odgovore izazovima koji im predstoje u budućnosti”, zaključila je Jakovljević.
