Polazeći od Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije i pregovaračkog Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) klastera 1 u procesu pristupanja Evropskoj uniji koje se bavi korupcijom i vladavinom prava, kao i preporukama koje je dala Grupa država za borbu protiv korupcije (GRECO), te vladavine prava kao osnovne pretpostavke Ustava Republike Srbije;
Zabrinuti zbog ozbiljnosti problema i pretnji koje korupcija predstavlja za stabilnost i bezbednost društava, podrivajući institucije i vrednosti demokratije, etičke vrednosti i pravdu, te ugrožavajući vladavinu prava i održiv razvoj i zbog slučajeva korupcije koji uključuju ogromne količine sredstava koja mogu predstavljati značajan deo resursa naše države;
Podsećajući i na to da pored toga što netransparentne javne nabavke i infrastrukturni projekti bez adekvatnih antikorupcijskih kontrola, sklapanje međudržavnih ugovora, kojim se anulira domaće zakonodavstvo i smanjuje transparentnost, kao i neadekvatan rad Poreske uprave i Agencije za sprečavanje korupcije, dovode do sklapanja poslova sa firmama koje vode ljudi bliski političkim akterima na vlasti i njihovog bogaćenja i plaćanja državnih projekata novcem iz budžeta višestruko više od realne vrednosti, korupcija može da dovede i do tragičnih posledica o čemu svedoči pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je nastradalo 16 ljudi i dece, te svako može biti „žrtva korupcije”;
Svesni toga da je Srbija, osmu godinu zaredom, nastavila pad na najznačajnijem globalnom rangiranju zemalja po percepciji korupcije u javnom sektoru (Transparency International), po kom deli 105. poziciju sa Ukrajinom, dok je od zemalja regiona lošije ocenjena samo Bosna i Hercegovina;
Ubeđeni da korupcija nije više lokalna stvar već transnacionalna pojava koja pogađa sva društva i privrede, što čini neophodnom međunarodnu saradnju na njenom sprečavanju i suzbijanju;
Odlučni u nameri da korupciji, kao generatoru gotovo svih problema u našem društvu, stanemo na put;
NARODNI POKRET SRBIJE USVAJA
DEKLARACIJU O BORBI PROTIV KORUPCIJE
i poziva SVE GRAĐANE, AKADEMSKU ZAJEDNICU, ORGANIZACIJE CIVILNOG DRUŠTVA, NAUČNE RADNIKE, POKRETE I POLITIČKE STRANKE NA ZAJEDNIČKU AKCIJU U CILJU
1. USVAJANJA PETOGODIŠNJE STRATEGIJE ZA ISKORENJIVANJE KORUPCIJE
Petogodišnja strategija za iskorenjivanje korupcije podrazumeva procesuiranje svih afera iz prethodnog perioda, donošenje novih antikorupcijskih zakona i mera i garanciju građanima da će Srbija postati društvo zasnovano na vladavini prava. Ovom strategijom ispravile bi se sve manjkavosti trenutno važeće Strategije za borbu protiv korupcije, uvažile GRECO preporuke kao i reforme predviđene Poglavljem 23 pregovora sa EU.
2. IZMENE PRAVNOG OKVIRA
Kako bismo obezbedili da nema zaštićenih i da niko ne bude iznad zakona, neophodnom izmenom zakona formiralo bi se Posebno javno tužilaštvo za borbu protiv korupcije sa posebno pažnjom na korupciju javnih funkcionera. A po uzoru na neke susedne i druge evropske zemlje, koje se efikasno bore protiv korupcije, izmenama pravnog okvira uveli bi se istražitelji (kriminalističke policije) u organizaciju javnog tužilaštva, odnosno takozvana javnotužilačka policija, što bi osiguralo da policija u konkretnom postupku radi u službi tužilaštva, a ne političkih nameštenika. Jedan od prvih prioriteta Posebnog javnog tužilaštva bila bi kontrola sprovođenja svih javnih nabavki u proteklom periodu, a koje se kao jedan od nosećih stubova korupcije, sprovode samo fiktivno zarad nameštenih velikih poslova prethodno dogovorenim ponuđačima. Donošenje Zakona o poreklu imovine javnih funkcionera omogućiće proveru imovine ukrštanjem imovine i prihoda javnih funkcionera, a samim tim i adekvatne sankcije prema svakom pojedincu koji je zloupotrebio javnu funkciju i time oštetio državu i njene resurse, dok će sva nelegalno stečena imovina biti oduzeta, a novac vraćen u budžet Republike Srbije. Izmenama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu i Zakona o porezu na dohodak građana postigao bi se efikasniji rad Poreske uprave na suzbijanju korupcije.
3. AKTIVIRANJA PORESKE UPRAVE
Umesto da bude servis građana i privrede, Poreska uprava (PU) postala je instrument pritiska u rukama vlasti. Neophodno je da PU svojim zakonskim i drugim instrumentima kontroliše sva fizička i pravna lica koja su poreski obveznici po istim kriterijumima. Tako bi se metodom unakrsne procene koja poredi prijavljene prihode poreskog obveznika sa nekom drugom merljivom veličinom (npr. imovinom) trebalo da proceni poresku osnovicu za to lice i, u slučaju da postoji razlika između prijavljenih prihoda i stečene imovine, naplati dodatni porez. Uz efikasan rad PU lako se može utvrditi ko se obogatio, a da za to nije platio porez, što je nelegalno. Takođe, boljom saradnjom PU sa poreskim upravama u svetu, dobile bi se informacije o imovini državljana Republike Srbije u tim zemljama što bi se koristilo kao dodatni element za unakrsnu procenu poreske osnovice. Konačno, sva dokumentacija o takvim poreskim obveznicima prosledila bi se tužilaštvu na dalje postupanje, dok bi se izmenom Zakona o porezu na dohodak građana visokom poreskom stopom na neprijavljen dohodak faktički konfiskovao najveći deo nelegalno stečene imovine i vratio u budžet Republike Srbije.
4. PUNE FUNKCIONALNOSTI DRŽAVNE REVIZORSKE INSTITUCIJE
Kontrola trošenja državnih sredstava, koja se neretko koriste kako bi se legalizovala korupcija u državnim organima, neophodan je preduslov za uspešnu borbu protiv korupcije. Zato je potrebno da tužilaštvo ispita sve nepravilnosti u radu Državne revizorske institucije (DRI) i procesuira odgovorne za propuste u radu u prethodnom periodu, a DRI kao nezavisna vrhovna revizorska institucija koja pomaže Republici Srbiji da mudro upravlja i koristi resurse da radi poštujući profesionalne standarde rada i zakonske propise.
5. SPROVOĐENJA VETINGA
Po uzoru na dobru međunarodnu praksu treba sprovesti veting, koji podrazumeva reviziju nosilaca funkcija u pravosuđu, uključujući proveru imovine, eventualnu povezanost sa kriminalom i profesionalne kvalifikacije. Takođe je potreban i reizbor glavnih javnih tužilaca i predsednika sudova, uz reviziju od strane članova pravosudnih saveta.
6. DEPOLITIZACIJE I DEKRIMINALIZACIJE POLICIJE
Neophodno je sprovesti reformu kadrovske politike, jer u policiji mora da radi stručan i profesionalni kadar, koji će služiti interesu građana, a ne vladajućih političara ili kriminalnih klanova koji imaju uticaj zbog povezanošću sa političarima i biznismenima, a kao i u pravosuđu, i u sistemu bezbednosti neophodna je provera imovine, povezanost sa kriminalom i profesionalne kvalifikacije ključnih starešina.
7. USPOSTAVLJANJA SARADNJE SA EVROPSKIM JAVNIM TUŽIOCEM
Potpisivanje sporazuma o saradnji sa Kancelarijom evropskog javnog tužioca (European Public Prosecutor’s Office – EPPO) omogućiće razmenu strateških, tehničkih i operativnih podataka, kao i formiranje zajedničkih istražnih timova sa ciljem provere trošenja sredstava iz fondova Evropske unije, te saradnju oko zamrzavanja imovine i izručenja lica, a sve na osnovu ratifikovanih međunarodnih konvencija.
8. MOBILIZACIJE GRAĐANA
Kako bismo uspešno stali na put korupciji, neophodno je stalno podizati nivo pravne i političke kulture kako bi svi bili svesni šta sve korupcija jeste i kakve štetne posledice ostavlja iza sebe. Zato je mobilisanje svih naših građana, strukovnih udruženja, civilnog sektora, pokreta, političkih stranaka, akademske zajednice i svih uključenih u obrazovni sistem od presudnog značaja za uspeh.
Narodni pokret Srbije
u Novom Sadu, 26. april 2025.
