Gradonačelnik Aleksandar Šapić sprema jedan od finansijski najtežih ugovora za Grad Beograd, pa će se tako pred odbornicima Skupštine grada Beograda u petak, 24. jula, naći Predlog projekta javno-privatnog partnerstva za uspostavljanje integrisanog bezbednosnog sistema, vredan čak 81 milijardu dinara, odnosno oko 690 miliona evra, kojim bi Grad Beograd bio obavezan u narednih deset godina, rekao je danas predsednik Resornog odbora za privredu i preduzetništvo Narodnog pokreta Srbije (NPS) i odbornik u u Skupštini grada Beograda Nenad Baletić.
,,Iako Beograd već ima policiju i Komunalnu miliciju Šapić pokušava da formira paralelne strukture u sektoru bezbednosti. Predloženi projekat predviđa da se privatnoj kompaniji povere poslovi koje Zakon o privatnom obezbeđenju izričito ne dozvoljava da obavljaju subjekti privatnog obezbeđenja i ne donosi nikakve uštede za Grad Beograd, a sama dokumentacija sadrži brojna unutrašnja neslaganja i neusklađenosti, uključujući razlike u proračunu vrednosti projekta veće od 14,6 milijardi dinara“, kazao je Baletić.
Prema njegovim rečima, Zakon o privatnom obezbeđenju u članu 2. stav 2. jasno propisuje da usluge privatnog obezbeđenja ne obuhvataju policijske niti druge poslove bezbednosti koje obavljaju organi državne uprave, dok član 21. stav 2. istog zakona predviđa da se poslovi fizičke zaštite mogu vršiti isključivo unutar štićenog objekta ili do granice štićenog prostora, a predloženi projekat privatnoj kompaniji poverava upravo takve poslove.
,,Predviđeno je uspostavljanje pozorničkih patrola po teritorijalnim rejonima, mobilnih patrolnih jedinica sa službenim vozilima, video-nadzora javnih površina sa automatskim prepoznavanjem bezbednosnih rizika, sprovođenje preventivnih aktivnosti u bezbednosti, pa čak i obezbeđivanje najvišeg nivoa bezbednosti dece u vrtićima i školama. Posebno zabrinjava činjenica da se u dokumentu, koji ima 60 strana, nijednom ne pominju Zakon o privatnom obezbeđenju, Zakon o policiji niti Zakon o komunalnoj miliciji“, dodao je on.
Baletić naglašava da umesto da se pitanja javne bezbednosti posmatraju u okviru zakonskih nadležnosti državnih organa, ovaj projekat bezbednost građana tretira kao komunalnu uslugu koja se može ugovoriti sa privatnim partnerom, kao i bilo koja druga usluga i dodaje da Zakon o komunalnoj miliciji u članu 25. propisuje njeno pravo na audio i video snimanje javnih mesta, dok joj član 18. daje ovlašćenja kao što su provera identiteta, zaustavljanje i pregled lica, predmeta i vozila, kao i upotreba sredstava prinude.
,,Razlika je suštinska – komunalni milicionar je službenik Grada, podleže zakonskoj kontroli i odgovara za svoj rad. Za postupanje zaposlenog privatne firme građani nemaju iste mehanizme pravne zaštite i kontrole. Za 81 milijardu dinara, koliko gradonačelnik planira da izdvoji za ovaj projekat, moglo bi trajno da se reši mnogo problema sa kojima se Beograđani godinama suočavaju. Umesto toga, gradska vlast namerava da novac građana usmeri na ugovor čija dugoročna korist za Beograd ostaje upitna“, naveo je Baletić.
On ističe da po isteku ugovora, objekti izgrađeni novcem građana ostaju privatnom partneru, uz odredbu da on samostalno odlučuje o njihovom daljem korišćenju, obučenih 2.200 ljudi ostaju zaposleni kod privatne kompanije, dok sistem video-nadzora, softver i baze podataka takođe ostaju u njenom posedu što znači da posle deset godina i 81 milijarde dinara izdvojenih iz gradskog budžeta, Beograd ostaje bez sopstvenog kadra, bez objekata i bez sistema koji bi bio u njegovom vlasništvu.
,,Nastavak saradnje sa istim privatnim partnerom postaje praktično jedina moguća opcija. Ovde nije pitanje da li je Beogradu potreban bolji sistem bezbednosti – potreban je. Pitanje je zašto se bezbednost građana poverava privatnoj kompaniji, kada zakon jasno propisuje granice njenog delovanja, a Grad već ima komunalnu miliciju koja poseduje zakonom utvrđena ovlašćenja“, zaključio je Baletić.
