Градоначелник Александар Шапић спрема један од финансијски најтежих уговора за Град Београд, па ће се тако пред одборницима Скупштине града Београда у петак, 24. јула, наћи Предлог пројекта јавно-приватног партнерства за успостављање интегрисаног безбедносног система, вредан чак 81 милијарду динара, односно око 690 милиона евра, којим би Град Београд био обавезан у наредних десет година, рекао је данас председник Ресорног одбора за привреду и предузетништво Народног покрета Србије (НПС) и одборник у у Скупштини града Београда Ненад Балетић.
,,Иако Београд већ има полицију и Комуналну милицију Шапић покушава да формира паралелне структуре у сектору безбедности. Предложени пројекат предвиђа да се приватној компанији повере послови које Закон о приватном обезбеђењу изричито не дозвољава да обављају субјекти приватног обезбеђења и не доноси никакве уштеде за Град Београд, а сама документација садржи бројна унутрашња неслагања и неусклађености, укључујући разлике у прорачуну вредности пројекта веће од 14,6 милијарди динара“, казао је Балетић.
Према његовим речима, Закон о приватном обезбеђењу у члану 2. став 2. јасно прописује да услуге приватног обезбеђења не обухватају полицијске нити друге послове безбедности које обављају органи државне управе, док члан 21. став 2. истог закона предвиђа да се послови физичке заштите могу вршити искључиво унутар штићеног објекта или до границе штићеног простора, а предложени пројекат приватној компанији поверава управо такве послове.
,,Предвиђено је успостављање позорничких патрола по територијалним рејонима, мобилних патролних јединица са службеним возилима, видео-надзора јавних површина са аутоматским препознавањем безбедносних ризика, спровођење превентивних активности у безбедности, па чак и обезбеђивање највишег нивоа безбедности деце у вртићима и школама. Посебно забрињава чињеница да се у документу, који има 60 страна, ниједном не помињу Закон о приватном обезбеђењу, Закон о полицији нити Закон о комуналној милицији“, додао је он.
Балетић наглашава да уместо да се питања јавне безбедности посматрају у оквиру законских надлежности државних органа, овај пројекат безбедност грађана третира као комуналну услугу која се може уговорити са приватним партнером, као и било која друга услуга и додаје да Закон о комуналној милицији у члану 25. прописује њено право на аудио и видео снимање јавних места, док јој члан 18. даје овлашћења као што су провера идентитета, заустављање и преглед лица, предмета и возила, као и употреба средстава принуде.
,,Разлика је суштинска – комунални милиционар је службеник Града, подлеже законској контроли и одговара за свој рад. За поступање запосленог приватне фирме грађани немају исте механизме правне заштите и контроле. За 81 милијарду динара, колико градоначелник планира да издвоји за овај пројекат, могло би трајно да се реши много проблема са којима се Београђани годинама суочавају. Уместо тога, градска власт намерава да новац грађана усмери на уговор чија дугорочна корист за Београд остаје упитна“, навео је Балетић.
Он истиче да по истеку уговора, објекти изграђени новцем грађана остају приватном партнеру, уз одредбу да он самостално одлучује о њиховом даљем коришћењу, обучених 2.200 људи остају запослени код приватне компаније, док систем видео-надзора, софтвер и базе података такође остају у њеном поседу што значи да после десет година и 81 милијарде динара издвојених из градског буџета, Београд остаје без сопственог кадра, без објеката и без система који би био у његовом власништву.
,,Наставак сарадње са истим приватним партнером постаје практично једина могућа опција. Овде није питање да ли је Београду потребан бољи систем безбедности – потребан је. Питање је зашто се безбедност грађана поверава приватној компанији, када закон јасно прописује границе њеног деловања, а Град већ има комуналну милицију која поседује законом утврђена овлашћења“, закључио је Балетић.
