Dok se predstavnici vlasti svakodnevno hvale da je Srbija „ekonomski tigar“ sa najvećim rastom BDP u regionu, zvanični podaci evropskih institucija govore suprotnu priču iza koje se krije sistemska neefikasnost, neproduktivnost, odsustvo konkurencije i životni standard koji je na jedva polovini evropskog proseka, rekao je danas predsednik Resornog odbora za privredu i preduzetništvo Narodnog pokreta Srbije (NPS), odbornik u u Skupštini grada Beograda i potpredsednik Gradskog odbora Beograd Nenad Baletić.
Baletić naglašava da BDP kojim vlast maše, meri bogatstvo države i obim njene potrošnje, ali ne i kvalitet života građana i dodaje da se iz zvaničnih dokumenata (Eurostat, MMF, Izveštaji o javnim nabavkama) jasno vidi da živimo poluživot u odnosu na Evropsku uniju.
,,Prema podacima Eurostata, stvarna individualna potrošnja (AIC) po glavi stanovnika u Srbiji iznosi jedva 53 posto proseka Evropske unije i to je jedina mera koja pokazuje šta građani zaista mogu da kupe i unesu u svoja domaćinstva. AIC je poštenija mera, jer obuhvata ono što građani plate sami, kao što su: hrana, odeća, obuća, računi i ono što dobijaju od države, kao što je besplatno zdravstvo, školstvo”, objasnio je on.
On ističe da dok prosečan Evropljanin raspolaže sa 24.500 jedinica kupovne moći (univerzalna jedinica), građanin Srbije je na 13.000 i dodaje da je ta razlika direktna cena korupcije i promašenih investicija i novac odlazi u preplaćene infrastrukturne projekte, a ne u životni standard stanovništva.
,,Rast BDP u Srbiji rezultat je fiskalnog pumpanja. Zvanični podaci pokazuju da je u čak 51 posto tendera u javnim nabavkama podneta samo jedna ponuda, ona koja pobeđuje. Kada nema konkurencije, nema ni tržišne cene. To znači da građani svaku školu, put ili stadion plaćaju skuplje nego što je realno. Ta razlika u napumpanim cenama ide i više od 30 posto, veštački pumpa BDP, a zapravo predstavlja čist gubitak javnog novca koji završava u privatnim džepovima privilegovanih pojedinaca i njihovih firmi”, kazao je Baletić.
Prema njegovim rečima, još jedna činjenica demistifikuje vladajuću statistiku – rumunski BDP kupovne moći porastao je četiri puta više nego srpski u periodu od 2012. do 2025. godine, a Hrvatska sa 2,8 miliona stanovnika manje od Srbije u prošloj godini je u nominalnom iznosu imala veći BDP od Srbije.
,,Sa jedne strane imamo 51 posto tendera sa samo jednim ponuđačem, dok je sa druge stvarna potrošačka moć stanovništva tek na 55 posto od proseka EU. Gde je razlika? Nestala je u džepovima onih jedinih ponuđača i njihovih političkih mecena”, zaključio je Baletić.
