Док се представници власти свакодневно хвале да је Србија „економски тигар“ са највећим растом БДП у региону, званични подаци европских институција говоре супротну причу иза које се крије системска неефикасност, непродуктивност, одсуство конкуренције и животни стандард који је на једва половини европског просека, рекао је данас председник Ресорног одбора за привреду и предузетништво Народног покрета Србије (НПС), одборник у у Скупштини града Београда и потпредседник Градског одбора Београд Ненад Балетић.
Балетић наглашава да БДП којим власт маше, мери богатство државе и обим њене потрошње, али не и квалитет живота грађана и додаје да се из званичних докумената (Еуростат, ММФ, Извештаји о јавним набавкама) јасно види да живимо полуживот у односу на Европску унију.
,,Према подацима Еуростата, стварна индивидуална потрошња (АИЦ) по глави становника у Србији износи једва 53 посто просека Европске уније и то је једина мера која показује шта грађани заиста могу да купе и унесу у своја домаћинства. АИЦ је поштенија мера, јер обухвата оно што грађани плате сами, као што су: храна, одећа, обућа, рачуни и оно што добијају од државе, као што је бесплатно здравство, школство”, објаснио је он.
Он истиче да док просечан Европљанин располаже са 24.500 јединица куповне моћи (универзална јединица), грађанин Србије је на 13.000 и додаје да је та разлика директна цена корупције и промашених инвестиција и новац одлази у преплаћене инфраструктурне пројекте, а не у животни стандард становништва.
,,Раст БДП у Србији резултат је фискалног пумпања. Званични подаци показују да је у чак 51 посто тендера у јавним набавкама поднета само једна понуда, она која побеђује. Када нема конкуренције, нема ни тржишне цене. То значи да грађани сваку школу, пут или стадион плаћају скупље него што је реално. Та разлика у напумпаним ценама иде и више од 30 посто, вештачки пумпа БДП, а заправо представља чист губитак јавног новца који завршава у приватним џеповима привилегованих појединаца и њихових фирми”, казао је Балетић.
Према његовим речима, још једна чињеница демистификује владајућу статистику – румунски БДП куповне моћи порастао је четири пута више него српски у периоду од 2012. до 2025. године, а Хрватска са 2,8 милиона становника мање од Србије у прошлој години је у номиналном износу имала већи БДП од Србије.
,,Са једне стране имамо 51 посто тендера са само једним понуђачем, док је са друге стварна потрошачка моћ становништва тек на 55 посто од просека ЕУ. Где је разлика? Нестала је у џеповима оних јединих понуђача и њихових политичких мецена”, закључио је Балетић.
