Народни покрет Србије захтева од министарке привреде Андријане Месаровић да у року од 30 дана представи конкретан и детаљан план збрињавања више од 3.000 отпуштених радника Леонија, са јасно дефинисаним роковима и одговорним лицима и то не кроз изјаве и саопштења, већ конкретне мере, јер је то обавеза државе према грађанима Србије, рекао је данас председник Ресорног одбора за привреду и предузетништво Народног покрета Србије (НПС) и одборник у у Скупштини града Београда Ненад Балетић.
,,Модел доделе државних субвенција који спроводи Влада Србије показује се као погрешан и структурно дискриминаторски према домаћим предузећима, јер се средства грађана распоређују у односу 12:1 у корист страних директних инвестиција, што доводи до гушења домаће привреде и опстанка само партијски подобних привредних субјеката“, указао је он.
Балетић истиче да је модел који субвенционише СДИ (стране директне инвестиције) ниске додате вредности, са платама испод републичког просека, минималним трансфером технологија, користећи јефтину радну снагу без нових знања, истраживања и развоја, уз велики фискални трошак, довео Србију у „замку средње развијености“.
,,Из те замке не можемо да се извучемо без суштинског заокрета и такве промене модела државних субвенција какву су својевремено спровеле Чешка, Пољска, Румунија, Естонија и бројне друге земље, чије су економије данас далеко успешније од наше. Њихове субвенције подржавају високопродуктивне индустрије, истраживање и развој, са платама које су минимум два пута веће од просечних“, казао је он.
Он наглашава да се карактеристика овог српског, неуспешног модела „дељења“ новца грађана Србије огледа искључиво у партијском интересу – да се краткорочно искористи за маркетинг владајућег режима, а када се камере угасе, одбројава се до суноврата инвестиције и социјалног пропадања читавих градова у Србији, што нам се управо дешава.
,,И у мају 2026. године, Развојна агенција Србије и даље води Леони у рубрици `Успешне приче`, уз податке о `9.000 запослених`, `улагању од 111 милиона евра` и статусу `једног од 15 највећих извозника`. Међутим, реалност је знатно другачија: фабрика у Дољевцу је затворена, у Нишу такође, док су у Краљеву уследили откази. Према званичним подацима Агенција за привредне регистре, број запослених у компанији Леони пао је са 13.193 на крају 2023. године на 9.500 крајем 2025, што представља губитак 3.693 радна места за само две године и то нису процене, већ званични подаци државне институције“, додао је Балетић.
Балетић подсећа да је Леони 2018. године примио последњу рату субвенције 3.500.000 евра и сертификовао да има 5.202 запослена, као и да је од тог тренутка почео да тече петогодишњи заштитни период који се тиче радника и који је истекао око 2023. године и додаје да у јулу 2025. године, пуне две године након истека периода заштите, Леони објављује затварање погона у Малошишту, а до децембра исте године без посла је остало 1.900 радника у Дољевцу.
,,Истовремено су уследила и нова отпуштања у Нишу, док су у Краљеву, у априлу 2026. године, потврђени откази за 50 радника и најављено још 200, уз незваничне информације о пресељењу производне линије у Прокупље. Министарство привреде је о свему овоме било благовремено обавештено, јер је, у складу са чланом 8.1 уговора, Леони имао обавезу да им редовно доставља месечне извештаје о броју запослених и зарадама, као и годишње ревизорске извештаје и податке које је Министарство годинама примало, али на које је остало немо.
,,Ово није антиинвестициона прича, већ прича о томе да уговори које је Министарство привреде потписало у име свих грађана нису спроведени у делу контроле, делу повраћаја средстава, као и у делу заштите радника. Према подацима Министарства, Леони је кроз три уговора, закључена 2009, 2013. и 2016. године, добио најмање 22 милиона евра директних субвенција, док су по истеку уговорних обавеза фабрике затворене, а хиљаде радника на југу Србије остале без посла.НПС у својој програмској политици `Србија сутра` детаљно описује мањкавости овог система и нуди бројна решења како се овакви случајеви више никада не би догађали“, закључио је он.
