Незадовољство, туга и бес који нас обузимају годинама због целокупног стања у друштву слили су се на позив студената и пољопривредника на Славији. Величанствен скуп слободних људи који воле своју земљу, пољопривредника, професора, лекара, глумаца, спортиста, предузетника, уметника, радника и будућности оличене у генијалности младих људи, студената, послао је поруку да смо се пробудили из хипнозе у којој нас је режим држао више од деценије.
Нажалост, многи недужни људи су страдали за то време, убијала их је корупција, неправда, пропаганда, разорене институције, другим речима политика режима Александра Вучића. Последњи догађај у низу, петнаесторо убијених суграђана у Новом Саду, који су страдали искључивом кривицом државе, упалио је црвену лампу код сваког од нас.
Данас је више него икада важно на којој сте страни. Ја мислим да је част данас бити на супротној страни од режима који убија, пљачка и уништава државу и друштво. Част је бити опозиција режиму који прогања политичке неистомишљенике, јер опозиција нисмо само ми политичари, већ сваки грађанин који се супротставља диктату бахате мањине. Они други, који су изабрали да за шаку личних интереса служе Вучићевој самовољи, а против свог народа и државе, неће сутрадан моћи да кажу да су само радили свој посао, јер их народ не плаћа за то, већ мора бити по правди, закону и заслугама.
Зна Вучић да га највећи део грађана не подржава, али људи који су данас на власти себе и своје животе не могу да замисле ван фотеља и зато краду на изборима, контролишу медије, манипулишу, спроводе репресију, шире страх. Укратко, они су узурпатори народне воље. Али дошао је тренутак када више нема страха, када манипулације не пролазе, када га све мање људи чује а они његови полако напуштају брод који тоне надајући се да ће их заборавити правда.
Свест, одговорност и памет студената су га поразиле, не може да их уплаши, не може да их купи, не може да их уцени. Њима треба држава, систем који функционише, сигурност, шанса да искористе своје знање а не бајке о јефтиним становима. Сви треба да станемо уз студенте и њихове захтеве. Професори, матуранти и пољопривредници које годинама покушавају да купе за трице су то већ учинили, а време је и да сви други покажу солидарност и одговорност.
Србија је наша земља, припада свима нама и наша је обавеза да је избавимо од узурпатора који мисле да су је приватизовали. Ако свако од нас уради оно што је до њега, успећемо да се ослободимо, створимо друштво нормалних вредности, успоставимо систем институција, омогућимо правду, искористимо шансе и потенцијале за раст и развој. То није лако, али нема другог до нас ко може тај посао да заврши.
Један од главних трикова режима у санирању бунта и незадовољства грађана годинама уназад је дискредитовање опозиционих политичара и стварање амбијента да су неопходне промене без опозиције, што би значило да треба веровати да ће се власт поправити после дванаест година, као и да политика припада само њима. Свуда у свету политичари воде државе, и свуда постоји опозиција која треба да буде контратег власти заједно са грађанима. Данас се постављају вредносни темељи неке будуће власти, како се не би догодило да дође до промене актера а да систем остане исти, што би докрајчило Србију.
Власт мора да буде смењива, да је грађани оцењују на слободним и поштеним изборима, да постоји политичка, али и кривична и свака друга врста одговорности за највише представнике власти. За то се залажем и ја лично, али и мој Народни покрет Србије који предлаже промену изборног система.
Међутим, данас живимо у потпуној супротности тога и зато смо у стању свеопштег незадовољства, што једино бунтом, притиском и отпором који је наша обавеза у заробљеној држави, може довести до промена. Зато су студентски протести и блокаде школа и факултета натерали Вучића да им се правда и додворава покушајем испуњења њихових захтева. Зато су пољопривредници, који су подржали студенте, успели да натерају власт да поништи одлуку о гашењу газдинстава Златку Кокановићу и осталима.
Зато су притисак, акције и блокаде опозиционих политичара довеле до хапшења и смена представника власти, а ослобађања невиних грађана који само траже правду. Све то показује нам да је моћ у рукама народа, а не оних који тренутно доносе политичке одлуке. Зато ће власт морати да пристане и на захтеве студената и утврђивање кривичне одговорности, а затим сређивање бирачких спискова и других изборних услова, као и успостављање техничке владе која треба да омогући одржавање фер и поштених избора када за то дође време. А онда… да успоставимо државу за све нас!
