Lider Narodnog pokreta Srbije o odluci koalicije „Narodna Srbija“ da povuče izbornu listu i podrži studente, neuspelim dogovorima opozicije, odnosu sa studentskim pokretom i očekivanjima od izbora 25. oktobra.
Koalicija „Narodna Srbija“ predala je izbornu listu, a zatim najavila njeno povlačenje i podršku studentskoj listi. Lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić kaže da odluka nije doneta pod pritiskom, već iz uverenja da je u ovom trenutku važnije doprineti stvaranju širokog fronta protiv vlasti. Za NIN govori o tome zašto je odustao od izborne trke, odnosu opozicije i studenata, kao i o društvenim tenzijama koje će na neki način odrediti sudbinu ovih izbora.
Odlučili ste da izađete na izbore, a onda ste najavili da ćete povući listu. Šta vas je opredelilo za takav potez?
Duboko verujem da državom ne može da se upravlja bez političkih partija. Problem je ambijent i politički život u Srbiji koji je razoren u poslednjih 15 godina. Ono što se danas događa jeste organsko buđenje koje opozicione političke partije, koje je vlast razarala, nisu uspele da artikulišu, upravo zbog želje vlasti da ne postoji nijedna opoziciona partija, već samo oni koji su na vlasti.
Za neuspeh opozicije i to što ne uspeva da artikuliše svoje ideje i zahteve Vi krivite vlast? A može biti da je to ipak najviše do opozicionih partija i lidera. Ne može lako da se razori nešto, ako nije sklono razaranju…
Verovatno. Ali kada živite u autokratskom sistemu, gde su skoro sve institucije potpuno zarobljene, gde ne postoji pravda i odgovornost, to ne može da se smatra normalnim okolnostima za političko delovanje. Imate potpuno razorenu medijsku scenu, gde se ne zna šta je istina i gde doživljavamo da budemo progonjeni lažima koje ne možemo da demantujemo, jer nemamo prostora.
Ali evo, studenti su uspeli da stignu do jednog dela građana do koga opozicija nije. Kako to objašnjavate?
Studenti su nastavili nešto što je već započeto. Nisu bili prvi protesti posle pada nadstrešnice, već posle Ribnikara i Dubone. To je bio prvi alarm koji se upalio kod građana. Imali smo veliki broj ljudi na protestima koje su organizovale opozicione političke stranke. Problem je što tada studenti nisu bili dovoljno uključeni.
Ali znamo kako su se završili ti protesti – ugasili su se…
Ovo je bio drugi trenutak, posle pada nadstrešnice, kada su se studenti uključili i dali nedostajući impuls mladosti i energije. Dogodila se opšta pobuna za stvaranje normalnog društva i uspostavljanje institucija. Podigao se talas slobodomislećih građana koji žele Srbiju koja će da izgleda drugačije.
Želim da moja i svačija deca žive u normalnoj Srbiji, u kojoj se vrednuje rad i svako ima jednaku šansu, da ne budemo društvo elita koje se enormno bogate, već da Srbija iskoristi svoj potencijal. Za to nam treba politički sistem u kome građani neće služiti vlasti, nego će vlast služiti narodu.
Vratimo se na vašu odluku da podržite studente. Kako ste do toga došli?
Mi imamo viši cilj – uspešnu Srbiju. To nam daje viši stepen odgovornosti da nas ne vodi populizam. Studentskim protestima smo pružali podršku od početka, davali svu vrstu i logističke podrške, ali sam upozoravao da nije dovoljno da imamo samo euforiju ukoliko se to politički ne artikuliše. Upravo zbog toga sam predlagao prelaznu vladu još u februaru prošle godine.
Ali oko toga nije bilo dogovora…
Nije. Opozicione stranke su skoro sve to podržale, međutim studenti u tom trenutku nisu hteli da se bave politikom, tražili su odgovornost vlasti. Pozivao sam na jedinstveni opozicioni front, jer duboko verujem da se u ovakvoj atmosferi može boriti samo kao na referendumu – da se sve snage koje žele promenu okupe oko jednog cilja.
Je l’ to bio razlog da podržite studente i odustanete od izbora, čime ste na neki način doveli i svoju stranku u pitanje opstanka?
Smatrao sam da je bilo potrebno da se opozicione stranke i studenti dogovore i naprave antirežimski front. Stranke imaju šta da daju – kada govorimo o tehničkim stvarima, kontroli izbora i izbornom procesu, ali imaju i političko iskustvo i sjajne ljude.
Studenti nose veliki teret na sebi i, bežeći od opozicije, preuzeli su veliki rizik, ali ja ih razumem. Neke opozicione stranke su ih tapšale po ramenu i govorile: „Hajde vi, mi ćemo za vama“, što ne smatram dobrim, jer je najlakše odgovornost prepustiti drugom.
Mi smo od početka davali apsolutnu podršku studentima, ali smo bili i u Skupštini, jer ako tamo primate platu, morate da idete da radite. Ako se izađe, hajde onda da vratimo mandate, ne primamo plate – to je jedino časno i pošteno. Mi smo bili i u parlamentu i na ulici. Učestvovali smo na lokalnim izborima negde zajedno sa studentima, negde smo išli sami, zavisilo je od procene da li bismo mogli da nanesemo štetu zajedničkoj borbi.
Vama su skoro sva istraživanja prognozirala prelazak enzusa. Zašto ste se onda odrekli mogućnosti da opet predstavljate građane u parlamentu?
Što se tiče strategije, to što smo mi hteli da budemo takmac na izborima nije bilo zato što smo želeli da odmognemo promeni režima, nego da pomognemo. Istraživanja su pokazivala da studenti samo uz pomoć dve ili jedne opozicione liste mogu da formiraju većinu, a NPS je neupitno iznad cenzusa i u tom smislu mi smo mogli da budemo dodatak.
Ali ste odustali od toga. Upravo Vas to pitam – zašto?
Kada smo napravili analize i sagledali u kom smeru se kreće čitava politička scena, doneli smo odluku da prikupimo dovoljan broj potpisa i pokažemo kredibilitet. To smo uspeli da uradimo u kratkom roku.
Predali smo listu i rekli da ćemo je povući. I to je naš doprinos jedinstvu. Ako već nismo mogli da napravimo jedan veliki antirežimski front, za šta sam se zalagao, napravili smo jedan ustupak više, neku vrstu političke žrtve, da to bude doprinos i podrška ovim mladim ljudima da ostvare svoje ciljeve.
Nije se stekao takav utisak iz medija o vašoj odluci. Činilo se kao da je odluka doneta pod pritiskom, odnosno da su Vaši koalicioni partneri Miloš Parandilović i Aleksandar Jovanović zapravo doneli takvu odluku, a Vi onda niste imali puno izbora?
Sve odluke smo doneli zajednički i sve vreme smo bili sinhronizovani. Imali smo i mi nekih svojih taktičkih poteza. Ono što mene vodi u bavljenju politikom jeste da slušam glas naroda i šta govori organizacija i u tom smislu ne možemo biti gluvi.
Šta to znači u praksi, šta dajete studentima sada kada ste ih podržali?
Infrastrukturu, ljude koji su u stalnom sastavu RIK-a i sve ono što im može biti potrebno u izbornom procesu.
Da li ste posle podrške koju ste dali studentima imali kontakt s njima i kakva je bila njihova reakcija?
Imali smo kontakt, postoji neka vrsta tehničke saradnje i komunikacije i verujem da će to biti još i više u narednom periodu i da će pomoć biti usmerena tamo gde im je potrebno.
Znači li to da su studenti konačno počeli da razgovaraju i sarađuju sa opozicionim partijama od kojih su se do juče ograđivali?
Postoji komunikacija i oni su svesni da su im potrebni ljudi na terenu. Slušamo sada priče ko je na studenstkoj listi, ko nije. Oni su birali, a mi, ako ćemo da damo studentima podršku, ne možemo da se bavimo time ko je na listi i kakva im je ideologija. Smatram da se u ovoj trci glasa „za“ i „protiv“ vlasti, a sve druge podele su manje bitne. Ako dođe do promene, tek onda se stiču uslovi za normalan politički život, ideologije i programe.
Predsednik Srbije i kandidat SNS-a za premijera Aleksandar Vučić je, komentarišući odustajanje nekih lista od izborne trke, čestitao na hrabrosti onima u opoziciji koji, kako je rekao, nisu podlegli pritiscima i ucenama i izlaze na izbore. Da li ste vi imali pritiske i ucene kada ste doneli odluku da se odreknete izborne utakmice i glasova svojih birača u korist studenata?
Ne postoji nijedan pritisak i ucena koja može da se primeni na mene i na NPS. Jedino što nas je dovelo do ove odluke jeste glas građana Srbije i odgovornost prema njima. Ja svim partijama opozicije koje u trci učestvuju, želim uspeh na ovim izborima, svako ima pravo na svoj izbor i to nikome ne bi smelo da se oduzme. Moja ideja je bila da se uz studentski napravi paralelan opozicioni blok.
Ali ta Vaša ideja nije prihvaćena?
O tome se razgovaralo, neki načelni dogovori bili su postignuti u okviru proevropskih stranaka. Moja ideja je bila da se posle izbora obavežemo da pravimo koaliciju sa studentima.
Šta je razlog što niste uspeli da se dogovorite sa Draganom Đilasom, liderom SSP-a, o koaliciji?
Taj format od osam proevropskih stranaka delovao je da može da bude ozbiljna celina. Krenuli smo da radimo i imali neke sastanke, a onda je jedna grupacija izašla i počela da pravi Pokret za evropsku Srbiju bez da su nas o tome informisali. Dogovor je u tom trenutku prestao da postoji.
S obzirom na odnos snaga i trenutnu raspodelu na političkoj sceni, vode li ovi izbori u pravljenje dva jaka politička bloka i propast svih dosadašnjih opozicionih stranaka, pa i vašeg pokreta?
Ne verujem da će doći do te polarizacije i ne smatram da će opozicione političke stranke imati problem sa nastavkom delovanja. Imali smo bojkote i u ranijem periodu. Svako je morao da napravi određene kompromise i ustupke, to je cena. Ali ako nam je Srbija na prvom mestu i to da uredimo državu i politički sistem, mislim da moramo da podnesemo određenu vrstu žrtve.
Srbija je veća i važnija nego naša stranka i sve odluke koje donosimo moraju imati prioritete. Ako ćemo da budemo stranka van parlamenta posle ovih izbora, to će nas koštati, ali to nije velika cena ako uspemo da postavimo temelj za izgradnju jedne normalne i uređene države. Mi našu političku borbu nastavljamo i do 25. oktobra i posle.
A je l’ razumete kako funkcioniše studentski pokret?
Oni ne funkcionišu kao stranke, to je pokret i suočiće se sa određenim izazovima u budućnosti. Ne bih da ulazim u to kako oni rade. Kao stranka smo odlučili da im damo podršku i nećemo im odmagati, jer mislim da je važno za Srbiju da dođe do promena. Verujem da ćemo svojim iskustvom moći da im pomognemo.
Studenti su se sve vreme ograđivali od političkih stranaka i politike. Samom predajom liste za izbore, njihovi kandidati postali političari i oni su zapravo politička opcija sada…
Možete da budete lekari, profesori, poljoprivrednici, ali onog momenta kada ste na listi i izlazite na izbore, postali ste političar i tu nema nikakvih dilema.
Da li očekujete da će 26. oktobar osvanuti miran, s obzirom na duboke društvene podele i tenzije koje se stvaraju?
Ne deluje mi da je moguće da izborni dan prođe kao praznik demokratije. Imali smo u prethodnom periodu lokalne izbore koji su više ličili na građanski rat nego na izbore. A ovde je ulog mnogo veći.
Iz SNS-a dolaze poruke, a i sam Vučić istakao je da će čestitati pobedniku i povući se u opoziciju ako pobedi druga strana. Da li je to signal da je taj blok spreman na mirnu tranziciju vlasti, ako bi se ona desila?
To jako lepo zvuči. U to bismo mogli da poverujemo da smo se probudili juče. Ali nismo i već svedočimo i znamo kako izgledaju izborni procesi iz godine u godinu, vidimo kakvo je stanje sa biračkim spiskom, izbornim uslovima, medijima, pritiscima… Ako imamo fer izbornu utakmicu, na kraju dana možemo da čestitamo pobedniku. Ali ovi izbori izgledaju tako da zamislite da se trkamo na 100 metara: vlast kreće sa 50 metara, mi krećemo od nule i vezane su nam noge. I to je upravo razlog zbog koga je potreban širok opozicioni front da bi u toj trci zajedničkim snagama mogli da ih prestignemo.
A hoće li studenti biti spremni da njima kažu – čestitamo ako izgube izbore?
Ne mogu da govorim u ime studenata.
Da pobedi Ujedinjena Srbija, da li biste Vi bili spremni da im čestitate?
Ne mogu da zamislim taj scenario. Da imamo normalnu izbornu utakmicu, ne bismo imali ni studentski pokret ni ovakav gnev građana Srbije, imali bismo političke stranke koje se takmiče. A ovo sada je borba za oslobođenje Srbije. Ne mogu da čestitam zato što znam na koji način pobeđuju, ti glasovi dolaze od onih koji su naterani da glasaju i zahvaljujući izbornim malverzacijama i manipulacijama. Kako da čestitam nekom ko da penzionerima i građanima milijardu evra u izbornoj kampanji iz budžeta svih nas?
Po ovome što ste rekli ispada da je neko kriv što deli pomoć građanima, pa niko ni nekim prethodnim vlastima nije branio da to isto rade…
Ne mogu da sudim šta je bilo ranije, nikada nisam imao uticaj na republičku vlast. Ne bih imao problem da čestitam bilo kome da su izbori regularni, fer i pošteni. Znate šta je problem i kod studenata i kod svih nas koji ih podržavamo – kada prihvatite izborne uslove u utakmici, ne možete posle da se žalite na sudiju, ali ne možemo da kažemo ni da su izbori fer i pošteni.
Postoji li dogovor sa studentima da stranke koje su ih podržale posle izbora dobiju nešto zauzvrat?
Ne postoji nikakav dogovor niti sam ja išta tražio od studenata. To nije bila ni ideja. Jedino što očekujem jeste da dođe do promene sistema. Postoje brojni primeri u svetu kako su zemlje koje su bile u katastrofalnoj situaciji uspele da promene sisteme i postanu one na koje se mnogi danas ugledaju.
