Od svih krivičnih dela izvršenih vatrenim oružjem, svega jedan odsto počinili su vlasnici legalno registrovanog oružja, šest odsto lica koja su koristila službeno oružje, dok je čak 93 odsto krivičnih dela izvršeno nelegalnim oružjem, što znači da problem nisu građani koji oružje poseduju zakonito, već oni koji ga drže i koriste nelegalno za vršenje krivičnih dela, rekao je danas predsednik Narodnog pokreta Srbije (NPS) i narodni poslanik Miroslav Aleksić na sednici Skupštine Srbije.
Aleksić ističe da ako šest odsto krivičnih dela oružjem izvrše lica koja koriste službeno oružje, onda je to ozbiljno pitanje za državu i njene institucije i znači da je veći udeo tih slučajeva nego kod vlasnika legalno registrovanog oružja i dodaje da umesto da se vlast bavi uzrocima problema i jača kontrolu institucija, ovim zakonom dodatno opterećuje građane koji poštuju zakon.
,,U Predlogu zakona o oružju i municiji nije pogođena suština problema. Kao i većina zakona koji su usvojeni, ni ovaj zakon sam po sebi nije toliko loš. Osnovni problem je njegova primena. U Srbiji, nažalost, zakoni se često ne sprovode dosledno. Zbog urušavanja institucija, oni ostaju mrtvo slovo na papiru ili se primenjuju selektivno – za neke važe, za neke ne važe, a za neke se primenjuju strože ili blaže“, kazao je on.
On naglašava da se ovaj zakon odnosi na kolekcionare, članove streljačkih klubova, lovce i građane koji legalno poseduju oružje radi lične bezbednosti, kao i da se postavlja pitanje da li ovim zakonom želimo da im olakšamo ili otežamo život i ostvarivanje njihovih prava i dodaje da umesto da se bavimo suštinskim pitanjima, raspravljamo o tome da li je nož hladno oružje ili nije.
,,Odgovor nije jednostavan – može da bude, ali ne mora. Na primer, da li je kuhinjski nož hladno oružje? Da li kuvar koji putuje od tačke A do tačke B i sa sobom nosi profesionalni kuhinjski nož treba da ga prijavi, obeleži ili ispuni neku drugu zakonsku obavezu? To su pitanja koja je trebalo jasnije i preciznije urediti ovim zakonom, kako bi se izbegle nedoumice i različita tumačenja“, dodao je Aleksić.
Aleksić ukazuje da se stiče utisak da je cilj da se ljudima koji oružje poseduju legalno uvedu dodatne obaveze, uz obrazloženje da će to povećati bezbednost građana i pita kako se bezbednost povećava time što se otežava nabavka, držanje i nošenje oružja onima koji ga već poseduju u skladu sa zakonom.
,,Ovim zakonom otežavate život isključivo onima koji poštuju zakon, dok se suštinski problemi kao što su nelegalno oružje i kriminal ne rešavaju. U Srbiji su ugroženi samo oni koji poštuju zakon i koji nisu deo kriminalnog klana. Ako je neko u `Ćacilendu`, izgleda kao da za njega važe drugačiji aršini. On može da stoji pored policajaca i da drži nož, čekić, palicu, pištolj ili šta god hoće Takva slika šalje poruku javnosti da zakoni ne važe jednako za sve“, naveo je on.
On podseća da dok je Bratislav Gašić bio na čelu BIA, predložene su izmene zakona koje su značajno snizile kriterijume za zapošljavanje u toj službi pa je tako praktično omogućeno da lica bez prethodne karijere u bezbednosnom sektoru uđu u sistem, steknu radno iskustvo, a potom pređu u MUP, bar je tako u slučaju Marka Krička koji je prodavao automobile, a sada je prvi čovek UKP.
,,Ozloglašeni bunker Zemunskog klana u Šilerovoj ulici, gde su se okupljale ubice premijera Zorana Đinđića, nastao je u vreme lokalne vlasti u Zemunu koju su činili predstavnici Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja. Izvršni odbor Skupštine opštine Zemun je 21. februara 1997. godine Dušanu Spasojeviću dodelio na trajno korišćenje parcelu 12455 za 48.000 nemačkih maraka. Na toj lokaciji kasnije je izgrađen objekat koji je u javnosti poznat kao `bunker`. Najcrnje vreme za Srbiju i građane Srbije je bilo ono koje su obeležili radikali, a vi ste bili deo tog tima“, naveo je on.
Aleksić ukazuje da predstavnici vlasti sada pokušavaju da se predstave kao evropejci, menjaju retoriku i politički imidž, ali suština ostaje ista i dodaje da što se tiče Aljbina Kurtija i i adresiranja čoveka koji otima srpsku zemlju i maltretira srpski narod na stranu preko puta, to je zamena teza.
,,U ime Narodnog pokreta Srbije jasno mogu da kažem da Kurti nikada nije imao našu podršku, niti smo imali bilo kakve sastanke ili kontakte sa njim. Naši stavovi o srpskim nacionalnim interesima su jasni. Nisam se ja slikao sa Aljbinom Kurtijem i Edijem Ramom, niti sam ja bio na jahti kod Bedžeta Pacolija. Građani su videli ko je sa kim sarađivao i ko za svoje postupke treba da odgovara“, rekao je Aleksić.
Prema njegovim rečima, živimo u sistemu u kome predsednik države javno najavljuje donošenje zakona kojim policajcima neće biti dozvoljeno da u slobodno vreme obezbeđuju noćne klubove, splavove ili lica iz kriminogene sredine.
,,Ako je sada potreban takav zakon, po kom osnovu je to do sada bilo moguće? Zakon na dnevnom redu neće rešiti problem obračuna i ubistava na ulicama. Smatramo da ovaj zakon treba liberalizovati i prihvatiti amandmane koje predlažemo, kako bi se olakšao položaj građana kojima je oružje potrebno u skladu sa zakonom, a bezbednost građana treba obezbediti tako što će nadležne institucije konačno raditi svoj posao. Vreme je da preuzmete odgovornost i sagledate u kom pravcu se bezbednosni sistem kreće“, zaključio je Aleksić.
